Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka, i to troškove veštaka ekonomske-finansijske struke M.O. u ukupnom iznosu od 70.680,00 dinara u roku do 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.103/15 od 07.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.Č. – advokata N.G., a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.80/14 od 06.03.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog R.Č. – advokati V.T. i N.G., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Novom Sadu ili Višem sudu u Novom Sadu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, branioci okrivljenog R.Č. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je u konkretnom slučaju dana 27.07.2015. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. tačka 5. u vezi sa članom 104. stav 6. KZ, a zbog čega je postupak protiv okrivljenog morao biti obustavljen na osnovu člana 352. stav 1. tačka 3. ZKP.

Suprotno navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni R.Č. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ.

Za krivično delo iz člana 229a stav 1. KZ, propisana je kazna zatvora do 3 godine i novčana kazna.

Prema odredbi člana 103. stav 6. KZ, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne 3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 1 godine, a prema odredbi člana 104. tačka 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni R.Č. inkriminisane radnje preduzeo je u periodu od 27.07.2009. do 31.12.2010. godine.

Kod krivičnih dela, kod kojih se radnja izvršenja preduzima u toku dužeg vremenskog perioda, kao u konkretnom slučaju, vremenom njihovog izvršenja treba smatrati poslednjim danom perioda, pa u konkretnom slučaju rok zastarelosti počinje da teče od 31.12.2010. godine, a apsolutna zastarelost nastupa 31.12.2016. godine. Stoga je zahtev u delu u kojem se ukazuje na nastupanje apsolutne zastarelosti i s tim u vezi na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ističe i da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, nije postojalo u Krivičnom zakoniku na dan 27.07.2009. godine, kada je prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni započeo sa radnjom izvršenja krivičnog dela, obzirom da je ovo krivično delo uneto u Krivični zakonik Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), te je prema stavu branilaca prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog krivičnog dela iz člana 229a stav 1. KZ, učinio povredu člana 5. KZ, kojim je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koju povredu je učinio i Viši sud u Novom Sadu odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog.

I pored toga što je tačna konstatacija branilaca okrivljenog istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti – da je krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ uneto u Krivični zakonik donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, na koju se zahtevom branilaca okrivljenog ukazuje, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt br.5401/12 od 31.01.2014. godine, okrivljenom R.Č. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je inkriminisane radnje preduzimao u periodu od 27.07.2009. godine do 31.12.2010. godine.

Do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku bilo je propisano odredbom člana 173. Zakona o poreskom postupku i administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 61/2007 od 30.06.2007. godine).

I odredbom člana 173. stav 1. Zakona o poreskom postupku i administraciji, koji je prestao da važi donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine, i odredbom člana 229a stav 1. KZ, propisano je da krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku čini odgovorno lice u pravnom licu – poreskom placu, kao i preduzetnik- poreski platac, koji u nameri da ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni račun javnih prihoda iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, te da je kazna za ovo delo zatvor do tri godine i novčana kazna.

Iz navedenog jasno proizilazi da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine u Krivični zakonik uneto krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a, koje zadržava jasan kontinuitet sa krivičnim delom neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 173. Zakona o poreskom postupku i administraciji, koji je prestao da važi upravo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama KZ, obzirom da krivično delo iz člana 229a KZ u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i krivično delo iz člana 173. Zakona o poreskom postupku i administraciji.

Iz izloženih razloga, imajući u vidu i činjenicu da je okrivljeni protivpravne radnje prema izreci pravnosnažne presude preduzimao sve do 31.12.2010. godine, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP zbog toga što je na okrivljenog primenjen zakon koji nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Stoga je zahtev branilaca okrivljenog R.Č., u delu u kojem se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede krivičog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Isti zahtev, u delu kojim se ukazuje na povredu odredaba člana 447. stav 2. ZKP, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako branioci okrivljenog u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede odredaba člana 447. stav 2. ZKP, koja povreda nije predviđena kao dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Vesko Krstajić, s.r.