Istom presudom, na osnovu člana 85. KZ okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva tržišnog inspektora u trajanju od tri godine od pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ okrivljenom AA oduzeta je imovinska korist u iznosu od 57.121,06 dinara, pa je okrivljeni obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude i pod pretnjom izvršenja sudu uplati taj iznos.

Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP obavezan je okrivljeni AA da plati sudu troškove krivičnog postupka u iznosu od 80.128,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 185/21 od 07.09.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića i advokata Jovice Kovačevića, žalba okrivljenog AA, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 468/20 od 23.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ćetković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8) i 9) i stav 2. tačka 1), povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede člana 388. stav 4. i 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje,

-branilac okrivljenog AA, advokat Jovica Kovačević zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, podnet, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ćetković u zahtevu navodi da se u pogledu produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer su u radnjama okrivljenog sadržani svi elementi disciplinsko-prekršajne odgovornosti, u odnosu na šta je protiv njega vođen disciplinski postupak pred državnim poslodavcem – Ministarstvom trgovine i Žalbenom komisijom Vlade, u kom postupku mu je konačnim rešenjem izrečena disciplinska mera – kazna – prestanak radnog odnosa, nakon čega je pred sudom vođen upravni spor i doneta presuda od strane Upravnog suda III-1U.14030/16 od 08.02.2019. godine, što ovaj postupak čini sudskim. U zahtevu se navodi da disciplinski postupak u kome je odlučivano o krivici za težu povredu radne dužnosti, sa istim inkriminisanim radnjama nesumnjivo predstavlja kazneni postupak koji isključuje da se o istim pitanjima odlučuje i ponovo izriče nova sankcija istom licu, zbog čega je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donelo rešenje o izricanju disciplinske mere broj 116-00-00014-3- 2016-02 od 22.07.2016. godine državnom službeniku AA raspoređenom na radnom mestu ..., u zvanju savetnika, u Odseku u ..., Odeljenja tržišne inspekcije u ..., kojom mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa okončanjem Disciplinskog postupka pokrenutog Zaključkom Disciplinske komisije broj 116-00-000014-2016-02 od 05.07.2016. godine, zbog težih povreda dužnosti iz radnog odnosa iz člana 109. stav 1. tačka 2. Zakona o državnim službenicima, koje je učinio nezakonitim radom ili propuštanjem radnji za koje je državni službenik ovlašćen radi sprečavanja nezakonitosti ili štete vršeći inspekcijski nadzor kod tri privredna subjekta STR „BB“ ... ulica ..., STZ „VV“ ..., ulica ... i DOO „GG“ ..., ulica ... i odlučeno da državnom službeniku AA radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Žalbene komisije Vlade od 08.09.2016. godine.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA vođen je, između ostalog zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ koje je okrivljeni, prema navodima izreke prvostepene presude izvršio kao službeno lice – ... inspektor, tako što je 07.11.2011. godine u službenu ispravu, zapisnik o izvršenoj kontroli u STR „DD“ u ... ulica ..., preduzetnika ĐĐ, uneo neistinite podatke, da je izvršio kontrolu po nalogu načelnika odeljenja, iako je načelnik odeljenja EE taj nalog izdao radi kontrole privrednog subjekta STR „ŽŽ“ u ..., ulica ..., potpisao i overio službenim pečatom, pa je 04.02.2014. godine u službenu ispravu zapisnik o izvršenoj kontroli u „GG“ DOO ..., ulica ... uneo neistinite podatke da je izvršio kontrolu navedenog privrednog subjekta po nalogu načelnika koji se odnosio na kontrolu istog privrednog subjekta DOO „GG“ ... samo na adresi ulica ..., pa je dana 02.10.2014. godine u službenu ispravu zapisnik o izvršnoj kontroli u „GG“ DOO ... da je izvršio kontrolu navedenog privrednog subjekta po nalogu načelnika odeljenja koji je ovaj izdao radi kontrole istog privrednog subjekta od DOO „GG“ ... samo na adresi ulica ... i dana 03.03.2015. godine u službenu ispravu zapisnik o izvršenoj kontroli u „GG“ DOO ... ulica ... uneo neistinite podatke da je on kao tržišni inspektor izvršio kontrolu navedenog privrednog subjekta po nalogu načelnika odeljenja koji je izdat radi kontrole privrednog subjekta SZR „VV“ ... ulica ..., kao i da je sve navedene zapisnike potpisao u rubrici „Republički tržišni inspektor“ i overio službenim pečatom.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju nesporno je da su protiv okrivljenog AA povodom istog životnog događaja vođena dva postupka i to disciplinski postupak pravnosnažno okončan rešenjem Žalbene komisije Vlade koji ne obuhvata sve oštećene i sve radnje opisane u izreci pravnosnažne presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim i krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i kojima je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisno je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stanovište da se član 4. Protokola 7. mora shvatiti na način da se zabranjuje kazneni progon ili suđenje za drugo delo u meri u kojoj ono proizilazi iz istovetnih činjenica ili činjenica koje su u suštini bitno iste kao i prvo kažnjivo delo za koje je već doneta pravnosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije postavio je kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istog životnog događaja, predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1) da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog, vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u disciplinskom postupku po svojoj prirodi kazneno-pravna; 2) da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3) da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, vođenje disciplinskog postupka po Zakonu o državnim službenicima ne ispunjava kriterijum postupka po krivičnoj optužbi i to pre svega u pogledu kaznene prirode sankcije koja je po tom Zakonu mogla biti izrečena okrivljenom. Pravna priroda sanckija koje su okrivljenom AA mogle biti izrečene u disciplinskom postupku su statusnog odnosno radno-pravnog karaktera, budući da se disciplinskim merama ograničavaju ili oduzimaju određena prava i položaj, odnosno svojstva zaposlenog, dakle, sve propisane sankcije su vezane za radno-pravni status lica protiv koga se vodi disciplinski postupak, a svrhu sankcije je moguće ostvariti samo dok se to lice nalazi u radnom odnosu, te stoga po svojoj prirodi nisu kazneno pravne. Prestankom tog statusa navedene sankcije gube svoju svrhu i ne mogu se izvršiti pa je dakle priroda dela vezana za radno-pravni status izvršioca, a time i preventivna i represivna svrha propisanih sankcija.

Imajući u vidu napred navedeno, to, bez obzira na činjenicu što je disciplinski, a zatim i krivični postupak vođen zbog događaja koji delom proizilazi iz istih činjenica u konkretnom slučaju nije ispunjen kriterijum da su oba postupka vođena po „krivičnoj optužbi“ a što dalje znači da se u pogledu krivičnog dela falisifikovanje isprave iz člana 357. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, okončanjem disciplinskog postupka, pa stoga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu postojale procesne smetnje za vođenje druge vrste postupka povodom gotovo istog životnog događaja, protiv ovog okrivljenog u konkretnom slučaju krivičnog postupka, a pobijane presude nisu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića ukazuje.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ćetković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su u prethodnoj fazi ovog krivičnog postupka, na prvom održanom glavnom pretresu saslušani kao svedoci ZZ i II, na čijim iskazima se prethodna osuda okrivljenog AA za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ isključivo zasnivala, a nakon ukidanja te presude predmet vraćen na ponovno suđenje. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da navedeni svedoci više ne žive u Srbiji, već u ..., i da je sud samo formalno pokušao da ih pozove na pretres, nakon čega je, bez obzira na protivljene odbrane, pročitao njihove iskaze sa pozivom na odredbu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, a da ta zakonska odredba nije mogla da se primeni, zbog čega su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova PU Sremska Mitrovica PS Inđija od 06.11.2020. godine proizilazi da je povodom postupanja po aktu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 468/20, koji se odnosi na uručenje pismena za lica ZZ i II oboje iz ..., ulica ..., utvrđeno, da odlaskom na navedenu adresu patrola nije zatekla nikog, da se na pozive niko nije odazvao, da je proverom kroz evidencije MUP-a ustanovljeno da ZZ ima prijavljeno prebivalište u ..., ulica ..., kao i da je istom raspisana potraga, a da se odlaskom na adresu II radom na terenu i preko prijateljskih veza došlo do saznanja da na toj adresi svedok živi.

Iz izveštaja MUP-a DPPU Sremska Mitrovica, PS u Inđiji od 08.02.2021. godine, povodom postupanja po zamolnici Osnovnog suda u Staroj Pazovi Pki 77/21 od 03.02.2021. godine u vezi uručenja pismena za lice ZZ iz ..., ulica ... ili ..., ... i II iz ..., ulica ... ili ..., ..., proverom kroz JIS MUP-a Republike Srbije utvrđeno je da ZZ i II imaju prijavljene adrese u ..., ulica ..., da odlaskom na adresu u ..., ulica ... patrola nije pronašla ZZ i II, ali je zatekla JJ sa navedene adrese koja je patroli izjavila da ova lica ne žive na navedenoj adresi i da joj nisu poznati, a da odlaskom na adresu u ..., ulica ... patrola nije pronašla ZZ i II, već je zatekla zaključanu kapiju, dok se na pozive policijskih službenika niko iz kuće nije odazivao, i da u daljem radu po predmetu patrola nije došla do drugih saznanja.

Iz zapisnika o glavnom pretresu sačinjenim pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu K 468/20 od 10.03.2021. godine proizilazi da je na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, a s obzirom na sadržinu izveštaja PS Inđija na strani 533 spisa i strani 559 spisa sud doneo rešenje da se čitaju iskazi ZZ sa strane 169 do 172 spisa, sa strane 257 do 259 spisa i sa strane 378 do 380 spisa i iskazi II sa strane 178 do 180 spisa i strane 259 do 260 spisa, kao i da su navedeni iskazi pročitani.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučeniska u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda čitanje prethodno datih iskaza svedoka ZZ i II obavljeno je u svemu u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, jer i pored više pokušaja suda da ovim svedocima uruči pozive sa saslušanje na glavnom pretresu, pozivi su ostali neurčeni, o čemu je PS Inđija dostavila napred navedene izveštaje, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića, kojima se ukazuje da su iskazi ovih svedoka pročitani, a da za to nisu postojali zakonski uslovi i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Jovica Kovačević u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude u odnosu na produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se u tom delu presude zasnivaju na fotokopijama zapisnika o izvršenim kontrolama na kojim dokazima se presuda ne može zasnivati, jer fotokopije nisu dokazi u krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su zapisnici o izvršenoj kontroli Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije – Sektor tržišne inspekcije – Odeljenje Sremska Mitrovica, Odsek ... broj 334-00-00408/2014-06 od 04.02.2014. godine (strana 112 do 115 i strana 116 do 119 spisa predmeta), broj 343- 334-00-00529/2014-06 od 02.10.2014. godine (strana spisa od 120 do 131), broj 343-334- 00-00364/2015-06 od 03.03.2015. godine (strana 132 do 142 spisa predmeta) i broj 273- 334/611/2011-17 od 08.11.2011. godine (strana 143 do 150 spisa predmeta), kao nalozi za inspekcijsku kontrolu pod navedenim brojevima načelnika odeljenja Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, potpisani od strane okrivljenog AA i overeni pečatom.

Iz spisa predmeta proizilazi da je veštak Miloš Ivković utvrdio da je okrivljeni AA svojeručno potpisao zapisnike o kontroli Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije – Sektor tržišne inspekcije – Odeljenje Sremska Mitrovica, Odsek ... i to broj 334-00-00408/2014-06 od 04.02.2014. godine, broj 343-334-00-00529/2014-06 od 02.10.2014. godine, broj 343-334-00-00364/2015-06 od 03.03.2015. godine i broj 343-334-00-00364/2015-06 od 03.03.2015. godine i 273- 334/611/2011-17 od 07.11.2011. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako branilac okrivljenog AA, advokat Jovica Kovačević u svom zahtevu ne precizira na fotokopiji kog zapisnika se zasniva prvostepena presuda, iz spisa predmeta jasno proizilazi da su svi zapisnici o izvršenoj kontroli kojima je okrivljeni AA izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, kao i nalozi za inspekcijsku kontrolu Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije – Odeljenje Sremska Mitrovica, pod navedenim brojevima potpisani i overeni pečatom od strane okrivljenog AA, kao načelnika odeljenja. Navedeni dokazi ne predstavljaju fotokopije već je sačinjavanjem, potpisivanjem i pečatiranjem tih zapisnika okrivljeni AA upravo izvršio krivično delo, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ćetković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se u radnjama okrivljenog opisanim u prvostepenoj presudi ne stiču elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer presuda ne sadrži navode da je okrivljeni preduzimanjem inkriminisanih radnji „stekao za sebe ili drugog kakvu korist ili pričinio drugome kakvu štetu“ zbog čega je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz tačke 1. izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim proizilazi da je okrivljeni u vreme na način i na mestu bliže opisano u izreci te presude, prekoračenjem granica svog sužbenog ovlašćenja pribavio sebi korist u novcu u ukupnom iznosu od 500 evra, što predstavlja protivvrednost 57.121,06 dinara, tako što je bez izdatog službenog naloga za kontrolu vršio kontrolu maloprodajnih objekata STR „BB“, pri čemu je navodio vlasnici radnje oštećenoj ZZ da će on prilikom kontrole naći nepravilnosti, pa joj je tražio 100 evra za svaku kontrolu kako te nepravilnosti ne bi konstatovao u zapisnik i podnosio prekršajnu prijavu protiv nje, te je sačinio više zapisnika o kontroli unoseći u te zapisnike brojeve naloga sektora tržišne inspecije koji se nisu odnosili na taj privredni subjekt ili ne na STR „BB“ i na tim adresama, za koje je zapisnike oštećena ZZ izuzev povodom zapisnika od 21.09.2015. godine predavala optuženom po svakom zapisniku 100 evra, tako što su ona i njen suprug odlazili na kuću na adresu optuženog u ..., ulica ..., gde mu je oštećena predavala novac, pri čemu je okrivljeni bio sposoban da shvati značaj svog dela, da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje.

Članom 359. stav 1. KZ, propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog AA opisanog pod tačkom 1 izreke prvostepene presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ – da je okrivljeni AA kao službeno lice – tržišni inspektor prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio sebi korist u novcu u dinarskoj pritivvrednosti od 500 evra na način kako je to opisano u izreci te presude, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Predraga Ćetkovića, od strane Vrhovnog kasacionog suda kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ćetković u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer su u prvostepenoj presudi izostavljeni navodi iz optužnog predloga: „nedokazane i nepotrebne“ čime je izostavljeno da je okrivljeni ZZ, vlasnici STR „BB“ iz ... pribavio kakvu korist da se protiv nje ne podnose prekršajne prijave zbog eventualnih nepravilnosti u poslovanju, da joj je naneo kakvu štetu dovodeći istu u zabludu da ima nalog za kontrolu, da joj je lažno prikazao da on poseduje naloge za kontrolu itd. Branioci okrivljenog AA advokat Predrag Ćetković i advokat Jovica Kovačević u zahtevima navode i da je sud promenio i blanketnu normu Zakona o trgovini, u odnosu na onu koja je navedena u optužnom aktu, na koji način je takođe učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog AA isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju im je povređen objektivni identitet između optužbe i presude (strana 6 stav 4 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića, koja je takođe navedena kao razlog za podnošenje zahteva, jer navedena povreda zakona nije obrazložena.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića, jer je navedena povreda obrazložena ocenom dokaza i činjenica u ovom krivičnom postupku od strane branioca okrivljenog što bi, po stavu branioca vodilo drugoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, i postojanju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, s ozbirom da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede člana 388. stav 4. i 5. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Ćetkovića, jer navedena povreda zakona ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić