Od okrivljenog S.J. je na osnovu odredbe člana 246. stav 7. KZ oduzeta opojna droga heroin u količini od 22,82 grama neto mase. Okrivljenima su vraćeni privremeno oduzeti predmeti a prema potvrdi PU Pančevo od 23.07.2014. godine. Na osnovu odredbe člana 261. u vezi člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni S.J. je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 48.625,98 dinara, i sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je okrivljena M.D. oslobođena plaćanja troškova krivičnog postupka u smislu odredbe člana 264. stav 4. u vezi člana 261. ZKP. Utvrđeni su i troškovi odbrane okrivljene M.D. i odlučeno da se braniocu okrivljene po službenoj dužnosti isplate iz budžetskih sredstava suda troškovi u iznosu od 60.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 742/15 od 30.09.2015. godine delimično su usvojene žalbe okrivljenog i njegovog branioca a prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog S.J. preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog S.J. zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim primenom člana 4, člana 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 23.07.2014. godine pa do upućivanja u ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u presudi, dok su u ostalom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca kao i žalba branioca okrivljene M.D. odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 742/15 od 30.09.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.J., adv. D.T., bez isticanja posebnih zakonskih razloga, sa predlogom „da se podigne zahtev za zaštitu zakonitosti“.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., pa je po oceni navoda našao, da zahtev nema propisan sadržaj.

Članom 484. ZKP, koji određuje obavezan sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, propisano je da se u zahtevu mora navesti razlog za njegovo podnošenje u članu 485. stav 1. ZKP, s`tim da se u slučaju iz člana 485. stav 2. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Prema odredbama člana 485. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon (tačka 1) ili primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (tačka 2) ili povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog S.J., kao razlog za podnošenje zahteva navedena je povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakonika koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i - ili apelacionim sudom.

Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji joj je prethodio, ispituju se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretno povredu zakonika branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP), i kao takav je, u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačen.

Branilac okrivljenog S.J. u obrazloženju zahteva navodi da je pravnosnažnom odlukom povređeno pravo okrivljenog na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku koji je zajemčen Ustavom Republike Srbije ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP-a, takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti kojim se drugostepena presuda pobija, iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 3. ZKP, nema propisan sadržaj (član 484. ZKP-a), te je kao takav u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, morao biti odbačen.

Nadalje, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a zatim polemiše i sa ocenom izvedenih dokaza, što po oceni Vrhovnog kasacionog suda predstavlja nedozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom odnosno njegovom braniocu u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca u tom delu odbačen kao nedozvoljen a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti predlaže „da se podigne zahtev za zaštitu zakonitosti“ to Vrhovni kasacioni sud ukazuje da okrivljeni ima mogućnost da Republičkom javnom tužiocu podnese inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.