Presudom Apelacionog suda u Nišu 5Kž. 1.br. 306/20 od 03.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Nišu 3K.br. 1015/18 od 18.10.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog advokati Nemanja Vasiljević i Oliver Glišović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se pobijane presude preinače tako da se krivično delo poreska utaja kvalifikuje po članu 225. Krivičnog zakonika i optužba odbije u odnosu na ovo krivično delo zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, a u odnosu na krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branioci su u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, polazeći od svoje pravne ocene krivičnog dela poreska utaja ukazali da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za radnje kvalifikovane pobijanim presudama kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ), te da je učinjena bitna povreda odredaba krivičog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Po navodima iz zahteva drugostepeni sud je morao utvrditi nastupanje apsolutne zastarelosti jer je obaveza okrivljenog da plati porez 20% na iznos od 24.815.070.00 dinara, nastala danom kada je DOO „Bir komerc“ dao fizičkom licu BB pozajmicu, odnosno danom kada je DOO „Bir komerc“ povodom zaključenog ugovora o kupovini AD „NIS-a“ Niš uplatio Agenciji za privatizaciju dana 25.12.2007. godine i 26.12.2007. godine celokupan iznos kupoprodajne cene, odnosno i svoj i iznos koji je dugovao BB.

Odredbom člana 229. KZ propisano je da krivično delo poreska utaja čini lice kada u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri u slučaju obavezne prijave ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pozajmica nastala 25. i 26. decembra 2007. godine, da je tog dana okrivljeni sa tekućeg računa DOO „Bir komerc“ koji je imao kod ... banke prebacio na račun Agencije za privatizaciju u dva navrata celokupan iznos iz zaključenog ugovora o kupoprodaji ad „NIS“ Niš (i za DOO „Bir komeerc“ i za fizičko lice), iznos od 51.000.000,00 dinara, da u poslovnim knjigama privrednog društva plaćanje u iznosu od 24.815,70 dinara iako evidentirano kao pozajmica BB ima tretman ostalih prihoda na osnovu člana 85. i člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana, a takvi prihodi podležu oporezivanju na osnovu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana. Samim tim, porez po odbitku trebalo je obračunati, obustaviti i uplatiti, te je okrivljeni bio dužan da da nalog knjigovođi da se izvrši obračun, obustava i uplata poreza na ostale prihode i da Poreskoj upravi podnese poresku prijavu.

Stoji činjenica da je vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela kako u vreme vršenja uplate 25.-26.12.2007. godine tako i nakon tog dana, jer je okrivljenom stavljena na teret jedna od radnji alternativno propisanih koja se ogleda u neprijavljivanju činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze, tako da je u celokupnom periodu od 2007. godine do perioda likvidacije preduzeća 2013. godine okrivljeni na navedeni način izbegavao plaćanje poreza na ostale prihode u ukupnom iznosu od 4.726,679,00 dinara, pa kako izričitom zakonskom odredbom nije propisan poseban rok-fiskalni period u kome je potrebno da se izvrši obračun, obustava i uplata poreza na ostale prihode, radnja ovog krivičnog dela u konkretnom slučaju proteže se sve do trenutka pokretanja likvidacije preduzeća.

Naime, firma DOO „Bir komerc“ likvidirana je 16.10.2013. godine pa se, po nalaženju ovog suda, radnja izvršenja ovog krivičnog dela proteže od trenutka kada je nastala obaveza za plaćanje poreza na ostale prihode pa do trenutka kada je pokrenut postupak likvidacije, a kako okrivljeni tokom celog perioda nije niti prijavio niti platio porez to se rok zastarelosti ovog krivičnog dela računa od kada je pokrenut postupak likvidacije, odnosno od 2013. godine, a što je prema činjeničnomopisu optužnog akta a tako i izreke presude, prestanak opisanog protivpravnog stanja. Stoga su suprotni navodi branilaca da je nastupila apsolutna zatarelost krivičnog gonjenja i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani. Ovo posebno što okrivljeni propuštanjem da porez obračuna, prijavi i plati odmah nakon isplate prihoda ne oslobađa sebe niti odgovornosti, niti obaveze, a ni mogućnosti da to učini kasnije.

Imajući u vidu propisanu kaznu za ovo krivično delo (od jedne do osam godina i novčana kazna) i odredbu člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika proizilazi da krivično gonjenje za navedeno krivično delo nije zastarelo.

Branioci su dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazali da je pobijanim presudama u odnosu na krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a. stav 2. u vezi stava 1. KZ učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP pojašnjavajući da tokom postupka kod okrivljenog nije utvrđeno postojanje namere da se ne plati porez na propisani račun javnih prihoda koji je obračunat na ime poreza po odbitku, kao bitnog elementa ovog krivičnog dela. Naime, u prilog tome govori okolnost da je okrivljeni podneo zahtev za odlaganje poreskog duga, jer je nakon sprovedene kancelarijske kontrole obračunatog poreza za period od januara do juna 2012. godine, utvrđen iznos poreza na zarade za ovaj period, nakon čega je okrivljeni podneo zahtev i odlaganje mu je odobreno i određeno je mirovanje duga u iznosu od 3.482.226,00 dinara do 31.12.2013. godine. Stoga po navodima iz zahteva, očigledno je da okrivljeni ne bi tražio odlaganje poreza po odbitku na isplaćene zarade da je kod njega postojala namera da taj iznos ne plati, a pored goga iz nalaza veštaka Grozdane Ristić utvrđeno je da je u toku 2013. godine poreski obveznik DOO „Bir komerc“ izmirivao tekuće obaveze u 2013. godini, na koji način branioci suštinski pobijaju utvrđeno činjenično stanje i daju sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, što je suprotno činjeničnom stanju utvrđenom u pobijanim presudama, o čemu su se prvostepeni sud na strani 11 stav 2 i drugostepeni sud na strani 5 stav 4 detaljno izjasnili.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić