Istom presudom, na osnovu člana 87. stav 1. KZ, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to pet lisica, dva jazavca, tri metalna kaveza i 30 drvenih kaveza.

Na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate sudu iznose od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, te određeno da će o visini ostalih troškova sud odlučiti posebnim rešenjem na osnovu člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.201/21 od 19.08.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K br.423/20 od 05.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Stefan Simić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 86. stav 2. i 3. ZKP, člana 114. ZKP i člana 117. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, a prema okrivljenom BB na osnovu člana 422. stav 1. tačka 2) doneti presudu kojom se optužba odbija ili istog na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda odredaba člana 4. ZKP, obzirom da je okrivljeni BB pravnosnažnom presudom oglašen krivim i pored toga što je protiv njega prethodno vođen, a zatim obustavljen prekršajni postupak, i to pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Kragujevcu 4Pr br.11409/17 od 23.12.2019. godine, zbog navodno izršenog prekršaja iz člana 30. stav 1. tačka 2) Odluke o držanju i zaštiti domaćih životinja na teritoriji Grada Kragujevca. Prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju radi se o presuđenoj stvari, jer se činjenični opis rešenja Prekršajnog suda u Kragujevcu, kojim je postupak protiv okrivljenog BB pravnosnažno obustavljen, i činjenični opis pobijane presude Osnovnog suda u Kragujevcu kojom je okrivljeni oglašen krivim, odnosi na istog okrivljenog i isti životni događaj, sa istim životnim činjenicama u pogledu vremena i mesta izvršenja, i u bitnom istim radnjama okrivljenog, koje su sadržane i u opisu prekršaja i u opisu krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Nadalje, prema stavu branioca, imajući u vidu da su protiv istog okrivljenog vođeni i pravnosnažno okončani i krivični i prekršajni postupak zbog istog životnog događaja, a prvostepeni sud nije nedvosmisleno utvrdio da li je činjenični opis krivičnog dela bitno različit ili ne od činjeničnog opisa prekršaja, kao ni, ukoliko postoje odstupanja oko bitnih obeležja, da li su ona od suštinske važnosti ili ne, to je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, u konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa stoga vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog BB zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja u saizvršilaštvu iz člana 269. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a nakon obustavljanja prekršajnog postupka protiv okrivljenog BB zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, po nalaženju ovoga suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije je postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istog životnog događaja predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u prekršajnom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009.godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014.godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Kragujevcu 4Pr br.11409/17 od 23.12.2019. godine, na osnovu člana 100. stav 1, člana 102. stav 1, člana 103. stav 1, člana 153. i člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavljen prekršajni postupak koji je pokrenut i vođen protiv okrivljenog BB zbog postupanja suprotno odredbama člana 30. stav 1. tačka 2) Odluke o držanju i zaštiti domaćih životinja na teritoriji Grada Kragujevca, a što predstavlja prekršaj iz člana 64. stav 1. tačka 18) navedene Odluke, jer je nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Prema činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz izreke pravnosnažnog rešenja, isti je učinjen na taj način što je okrivljeni BB dana 25.11.2017. godine u 08,30 časova u Kragujevcu, u ..., u „...“, organizovao borbu životinja, pasa rase Nemački terijer i divljih lisica, na uređenom poligonu na kojem je u trenutku kontrole bilo dovedeno 62 psa i 38 lisica.

Krivični postupak protiv okrivljenog BB i AA vođen je po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja u saizvršilaštvu iz člana 269. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo su prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 7K br.423/20 od 05.02.2021. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.201/21 od 19.08.2021. godine, obojica okrivljenih oglašeni krivim, te im je izrečena uslovna osuda, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci, sa rokom proveravanja od dve godine, a na osnovu člana 87. stav 1. KZ prema okrivljenom AA izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 5 lisica, 2 jazavca, tri metalna i 30 drvenih kaveza, te su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka.

Prema činjeničnom opisu krivičnopravne radnje iz izreke pravnosnažne presude, a za koju su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ učinjeno je tako što su okrivljeni BB i AA dana 25.11.2017. godine, oko 08,00 časova u selu ..., Grad Kragujevac, u ulici ..., potez ..., zajedničkim delovanjem, mučili i na drugi način zlostavljali veći broj životinja: lisica, vrste riđa lisica (Vulpes Vulpes) i jazavaca (Meles Meles), kršeći propise navedene u izreci prvostepene presude .... tako što je okrivljeni BB sagradio poligon ograđen žicom na svojoj njivi, a koji je namenjen za trening pasa – nemačkih lovnih terijera, pa je okrivljeni AA pozivao putem „Facebooka“ zainteresovane vlasnike navedene vrste pasa, koji su dana 25.11.2017. godine u velikom broju iz cele Srbije došli sa psima, kako bi iste trenirali, a okrivljeni AA i BB su dovezli na poligon 33 lisice u drvenim i metalnim sanducima, a u svom dvorištu, u neposrednoj blizini poligona, držali još 6 lisica i 2 jazavca, namenjenih kao mamce za obuku navedenih pasa, a vlasnici pasa su predali okrivljenom AA novac u iznosu od po 2.500,00 dinara, koje lisice i jazavci pripadaju posebno zaštićenim divljim životinjskim vrstama, čije stanište je priroda, a ne kavez, i koje su izlaganjem vizuelnom i zvučnom kontaktu sa psima, koji su njihovi prirodni neprijatelji, osećale bol, patnju, strah i stres.

Imajući u vidu navedeno, te napred citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, bez obzira na činjenicu što su protiv istog okrivljenog (BB) povodom životnog događaja koji se odigrao u istom prostornom okviru, dana 25.11.2017. godine u selu ..., vođena dva kaznena postupka, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni BB oglašen krivim nije ispunjen kriterijum da su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem), jer to delo u odnosu na navedeni prekršaj ne predstavlja činjenično isti događaj, a što dalje znači da su nižestepeni sudovi pravilno našli da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa stoga pravnosnažnim okončanjem prekršajnog postupka nisu postojale procesne smetnje za vođenje protiv okrivljenog druge vrste kaznenog postupka povodom ovog krivičnog dela, u konkretnom slučaju krivičnog postupka.

Ovo stoga jer će činjenični opis prekršaja iz člana 64. stav 1. tačka 18) Odluke o držanju i zaštiti domaćih životinja na teritoriji Grada Kragujevca („Službeni list grada Kragujevca br. 18/2014, 9/2017) bliže opisan u pravnosnažnom rešenju Prekršajnog suda u Kragujevcu 4Pr br.11409/17 od 23.12.2019. godine, zbog koga je protiv okrivljenog BB vođen i obustavljen prekršajni postupak, uopšte ne sadrži krivičnopravne činjenice i radnje okrivljenog BB koje su opisane u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je on u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, i to radnje mučenja i zlostavljanja većeg broja divljih životinja – 39 lisica i 2 jazavca, čije stanište je priroda a ne kavez, a koje divlje životinje su mučene i zlostavljane držanjem u metalnim i drvenim kavezima, te izlaganjem vizuelnom i zvučnom kontaktu sa psima rase nemačkih lovnih terijera, koji su njihovi prirodni neprijatelji, zbog čega su te divlje životinje osećale bol, patnju i stres.

Nijedna od ovih radnji nije sadržana u činjeničnom opisu prekršaja za koji je prema okrivljenom BB obustavljeni prekršajni postupak, već je taj postupak protiv ovog okrivljenog vođen zbog organizovanja borbe životinja rase nemački terijer i divljih lisica, do koje borbe nije ni došlo, već su samo prilikom kontrole na poligonu zatečena 62 psa i 38 lisica, pri čemu nije opisano da su te životinje na bilo koji način mučene ili zlostavljane.

Imajući u vidu navedeno, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda na štetu okrivljenog BB učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih osnovano ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na zapisnicima o iskazima okrivljenih AA i BB, datim pred ovlašćenim službenim licem MUP-a RS, PU Kragujevac dana 25.11.2017. godine, koji su sačinjeni suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, a zbog čega se na istima prema odredbi člana 85. stav 5. ZKP ne može zasnivati sudska odluka.

Naime, odredbama člana 85. stav 2. ZKP propisano je da će se okrivljenom saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP, a upozoriće se na dužnosti koje ima (član 70) i na posledice ako ih ne ispuni. Stavom 3. istog člana, propisano je da će se okrivljeni nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ZKP. Prema stavu 5. istog člana, ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. tog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. tog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik, ili ako je postupljeno protivno stavu 4. tog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ZKP, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati, međutim u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje i izjašnjenje okrivljenog na zapisniku ispunjava standard upozorenja koji odgovora uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije broj 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije konastatovano u zapisniku pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretni slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da upozorenja data okrivljenima AA i BB na zapisnicima prilikom njihovog saslušanja pred MUP-om RS, PU Kragujevac od 25.11.2017. godine ne ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, zbog čega isti u smislu stava 5. istog člana predstavljaju dokaze na kojima se ne može zasnivati sudska odluka.

Ovo stoga što u oba zapisnika, nakon što su osumnjičeni poučeni o svojim pravima iz člana 68. ZKP (član 82. stav 2. ZKP) nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. ZKP, već je i pre postavljanja branioca po službenoj dužnosti ovim osumnjičenima saopšteno za šta se sumnjiče, te na pitanje da se izjasne o svojim pravima nije zabeležen bilo kakav njihov odgovor, već samo konstatacija organa postupka da im je postavljen isti branilac po službenoj dužnosti – advokat Brankica Nikolić, nakon čega slede odgovori osumnjičenih dati u trećem licu jednine na pitanja organa postupka, suprotno odredbi člana 86. stav 2. ZKP.

Dakle, ne samo da osumnjičeni AA i BB nisu pozvani da se izričito izjasne da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će im ako ne izaberu branioca biti postavljen branilac po službenoj dužnosti (član 85. stav 3. ZKP), već se isti se nisu ni izjasnili, niti je to konstatovano u zapisniku, da li uopšte prihvataju postavljenog branioca po službenoj dužnosti i da li će u njegovom prisustvu dati svoju odbranu. Pored toga, i pre postavljanja branioca po službenoj dužnosti okrivljenima je saopšteno za šta se terete, a nakon postavljanja branioca u zapisnicima su konstatovane „njihove izjave“ isključivo na postavljena pitanja organa postupka, odnosno policijskog službenika, bez mogućnosti da se u neometanom izlaganju izjasne o svim okolnostima koje ih terete ili da iznesu sve činjenice koje im služe za odbranu (član 86. stav 2. ZKP).

Stoga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedeni zapisnici predstavljaju dokaze na kojima se u smislu člana 85. stav 5. ZKP ne može zasnivati sudska odluka, jer isti ne ispunjavaju ni minimum standarda propisanih odredbom člana 85. stav 3. ZKP i zauzetim stavovima izloženim u odluci Evropskog suda za ljudska prava Almaši protiv Srbije broj 21388/15.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju bi i bez tih dokaza ista presuda bila doneta, na osnovu drugih dokaza izvedenih u toku postupka, i to na osnovu odbrane obojice okrivljenih sa glavnog pretresa, na osnovu iskaza svedoka VV na okolnosti zatečenog stanja na licu mesta i svojih neposrednih opažanja na dan kritičnog događaja, na iskazima svedoka GG, DD, ĐĐ, ŽŽ, EE i ZZ, u delu u kome su ovi iskazi prihvaćeni od strane nižestepenih sudova, te na osnovu zapisnika o uviđaju, potvrda o privremeno oduzetim predmetima, kriminalističko-tehničke dokumentacije, nalaza i mišljenja veštaka, te drugih pisanih dokaza.

Kako bi, dakle, po oceni ovoga suda ista presuda bila doneta i bez zapisnika o iskazima okrivljenih od 25.11.2017. godine, sačinjenim pred MUP RS PU Kragujevac, to nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih neosnovano ukazauje.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac okrivljenih navodi da su nižestepene presude donete uz povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 86. stav 2. i 3. ZKP, te člana 114. ZKP i člana 117. ZKP i s tim u vezi osporava kompetentnost veštaka veterinarske struke Vladimira Dimitrijevića i njegov nalaz i mišljenje, pa kako navedene povrede ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić