- čime bi izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru,

jer u smislu člana 4. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu K 13/14 od 05.06.2014. godine, delimično je stavljena van snage pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Pirotu K 677/10 od 27.12.2010. godine, a kojom presudom je okrivljeni M.M. oglašen krivim da je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, i to samo u pogledu odluke o kazni i to tako što je sud okrivljenog M.M., za navedeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 90 dana i istovremeno odredio da će mu se u tu kaznu uračunati izrečena i plaćena novčana kazna po rešenju Opštinskog organa za prekršaje u Beloj Palanci P 02-100/09 od 04.06.2009. godine u iznosu od 5.000,00 dinara i to tako što će mu se svakih započetih 1.000,00 dinara izrečene novčane kazne uračunati kao jedan dan kazne zatvora. Istom presudom odlučeno je da u preostalom delu presuda Osnovnog suda u Pirotu K 677/10 od 27.12.2010. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1166/11 od 13.12.2011. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela pa je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i kojom je obavezan na plaćanje paušala sudu u iznosu od 2.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 260,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a oštećeni P.S., G.D. i M.V. su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za naknadu štete upućeni na pokretanje parničnog postupka, se ostavlja na snazi.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž 164/14 od 19.11.2014. godine delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog M.M., preinačena je presuda Osnovnog suda u Pirotu K 13/14 od 05.06.2014. godine i to u stavu 2. osuđujućeg dela, tako što se iz radnji okrivljenog navedenih u izreci presude K 677/10 od 27.12.2010. godine izostavljaju reči „dali svetlosni znak crvene boje da se zaustavi, a koji predstavlja znak za obavezno zaustavljanje nastavio da se kreće“, kao radnje izvršenja obuhvaćene prekršajnom odlukom, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.M., advokat T.K., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbije optužbu i odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., advokata T.K. je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog M.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju stvar već pravnosnažno presuđena, budući da se u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni goni za iste radnje koje su navedene i u prekršajnom rešenju Opštinskog organa za prekršaje u Beloj Palanci, kojim je okrivljeni M.M. oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 25. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, zatim prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 29. istog zakona i prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 33. istog zakona, a za koje prekršaje mu je izrečena novčana kazna u ukupnom iznosu od 15.000,00 dinara, budući da je suštinski činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku i prekršaja za koje je navedenim rešenjem oglašen odgovornim, identičan u pogledu izvršioca, mesta, vremena, pasivnog subjekta i radnji izvršenja.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okrivljenog M.M., rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Beloj Palanci Up 02-100/09 od 16.06.2009. godine, okrivljeni M.M., oglašen je odgovornim da je dana 22.02.2009. godine oko 03,00 časa na lokalnom putu B.P., selo K., Opština B.P., upravljao teretnim motornim vozilom marke T. i nije postupio po naredbi službenog lica, datoj lampom crvene boje da svoje vozilo zaustavi već je nastavio sa daljim kretanjem, a čime je učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 25) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je istog dana, mesta i vremena upravljao teretnim motornim vozilom marke T. pre sticanja prava na upravljanje motornim vozilom, a čime je učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 29) ZOOBS kao i da je istog dana, mesta i vremena upravljao neregistrovanim teretnim motornim vozilom marke T. a čime je učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 33) ZOOBS, a za koje prekršaje mu je izrečena novčana kazna u ukupnom iznosu od 15.000,00 dinara.

Polazeći od navedenog, činjenični opis prekršaja dat u rešenju kojim je okrivljeni M.M. oglašen odgovornim i kažnjen zbog učinjenih prekršaja, odnosi se na istog okrivljenog, isti životni događaj sa istim životnim činjenicama u pogledu vremena i mesta dešavanja i u bitnom istim radnjama okrivljenog koje se odnose na nepostupanje kritičnom prilikom po naredbi službenog lica, datoj lampom crvene boje odnosno svetlosnom signalizacijom, da svoje vozilo zaustavi, već nastavljanjem okrivljenog sa daljim kretanjem u vozilu kojim je upravljao, a koje radnje su sadržane i u opisu krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a za koje krivično delo je okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu i bitno istovetan činjenični opis prekršaja okrivljenog M.M. navedenog u izreci pravnosnažnog prekršajnog rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Beloj Palanci Up 02- 100/09 od 16.06.2009. godine, kojim je okrivljeni oglašen odgovornim i kažnjen za izvršene prekršaje i radnju izvršenja krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen u ovom krivičnom postupku, nižestepeni sudovi su bili dužni da prema okrivljenom odbiju optužbu. S tim u vezi, a kako prvostepeni i drugostepeni sud nisu prema okrivljenom odbili optužbu, to je po oceni ovog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je otklonio navedenu povredu zakona, preinačenjem pravnosnažnih presuda, tako što je prema okrivljenom M.M. na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer u smislu člana 4. stav 1. ZKP niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Kako je prema okrivljenom M.M., optužba odbijena, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.