Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 95/22 od 29.11.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Saša Lukić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i donese presudu kojom se optužba prema okrivljenom odbija ili okrivljeni oslobađa od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Navodima podnetog zahteva branioca okrivljenog AA, ističe se da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je sud povredio objektivni identitet optužbe i presude, na taj način što je izmenjen činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog opisan u optužnom aktu, dodavanjem činjenica koje ne sadrži optužni akt. U tom smislu branilac u zahtevu navodi da je u dispozitivu optužnog akta navedeno da je okrivljeni „...otvorio vrata službenog vozila i izvukao oštećenog, a potom ga levom rukom uhvatio oko vrata i desnom pesnicom udario u predelu lica...“, dok je prvostepenom presudom, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni oglašen krivim jer je „ ... otvorio vrata službenog vozila i izvukao oštećenog, a potom ga levom rukom udario oko vrata i desnom pesnicom udario u predelu lica...“.

Stoji činjenica da je prvostepeni sud izmenio činjenični opis dispozitiva optužnog akta, na način kako to u zahtevu ukazuje branilac okrivljenog. Međutim, po nalaženju ovog suda, na taj način, sud nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, imajući u vidu da je i pored navođenja radnje okrivljenog kao „udario oko vrata“ umesto „uhvatio oko vrata“, koja nema bitno različito značenje, činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje u saizvršilaštvu iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen.

Pri tome, branilac okrivljenog je ove navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na drugoj strani presude Kž1 95/22 od 29.11.2022. godine, u poslednjem stavu i na trećoj strani (označenoj 25/4) u prvom stavu, izneo jasne i dovoljne razloge, za svoj zaključak da prvostepenom presudom nije prekoračena optužba, koje u svemu kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac, isticanjem povrede odredbe člana 68. ZKP, ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, prikupljanje dokaza i predlaganje dokaza u svoju korist ukazujući u vezi sa tim da tokom postupka nisu ispitani svedoci koje je predložio okrivljeni iako je doneto rešenje o njihovom ispitivanju, čime po oceni ovog suda branilac ukazuje i na povredu člana 395. ZKP. U vezi sa ovim, branilac u preostalom delu zahteva polemiše sa odredbama koje se odnose na početak odnosno nastavljanje odloženog glavnog pretresa (član 388. ZKP), početak pripremnog ročišta (član 348. ZKP) i predlaganje dokaza (član 350. ZKP). Kako povrede navedenih odredaba, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić