Protiv navedenih pravosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB - advokat Nenad Sadžaković, formalno označavajući povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i donese odluku o troškovima postupka u skladu sa članom 265. stav 3. u vezi stava 1.ZKP. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da treba odbiti zahtev za naknadu troškova postupka okrivljenih sa obrazloženjem da rešenjem kojim je obustavljen postupak protiv okrivljenih, nije obavezan privatni tužilac da okrivljenom nadoknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini bi odlučio posebnim rešenjem, te da sud ne može naknadno posebnim rešenjem da odluči da je privatni tužilac obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, odnosno da može da odluči samo o visini troškova, ali ne i pravnom osnovu za naknadu troškova, ukazujući na odredbu člana 262.stav 2. ZKP. Po oceni branioca, odredba člana 265. stav 3. ZKP je imperativnog karaktera, kojom je propisano da je privatni tužilac dužan da okrivljenom nadoknadi troškove krivičnog postupka, ako je između ostalog, postupak obustavljen, te da navedenu odredbu sud mora da primeni bez obzira da li je u rešenju o obustavi postupka odlučeno ko će da snosi troškove postupka.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana određeno da će predsednik veća ili sudija pojedinac, ako nedostaju podaci o visini troškova, doneti posebno rešenje kada se ti podaci pribave.

Prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava. Stavom 3. istog člana je propisano da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika(član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac se mogu poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu činjenicu da se krivični postupak vodio pred sudom, da su okrivljeni u tom postupku imali branioca koji je učestvovao tokom postupka, a da je ishod postupka za branioca bio predvidiv, to je imao mogućnost da sudu podnese zahtev za naknadu troškova pre donošenja rešenja o obustavi postupka, na osnovu kog bi prvostepeni sud bio u obavezi da, donoseći rešenje o obustavi postupka, odluči i o troškovima postupka, imajući u vidu odredbe člana 265. stav 1. i 3. ZKP. Kako sud u rešenju o obustavi postupka nije odlučio o tome ko će snositi troškove, to se u ovakvoj situaciji ne može odlučiti posebnim rešenjem, kao što je pravilno navedeno u drugostepenom rešenju Osnovnog suda u Paraćinu Kv.br.199/23 od 11.08.2023.godine, koji je navode branioca okrivljenih ocenio neosnovanim i o tome na strani dva, stav tri svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić