Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 335/19 od 02.07.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenog BB i njegovog branioca po službenoj dužnosti Dragana Stefanovića i zajedničkih branilaca okrivljenog AA, advokata Toplice Mladenovića i Milana Ristića, i potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu K 49/17 od 17.01.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branioci okrivljenog AA, advokati Toplica Mladenović i Milan Ristić, na osnovu člana 483. stav 1. i stav 3. ZKP, „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu „da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude preinači tako što će primenom blažeg zakona krivično delo kvalifikovati kao produženo krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ a zatim da donese presudu kojom će primenom odredbe člana 422. tačka 3) ZKP za to krivično delo odbiti optužbu prema okrivljenom AA“;

- branilac okrivljenog BB, advokat Zoran Jakovljević, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, „zbog povrede krivičnog zakona i člana 439. tačka 1) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu „da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem ili da iste preinači tako što će okrivljenog BB osloboditi optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, te uz predlog da odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po podnetom zahtevu“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Toplice Mladenovića i Milana Ristića je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Jakovljevića je nedozvoljen.

Podnetim zahtevom branilaca okrivljenog AA se ukazuje na povredu zakona učinjenu na štetu okrivljenog, jer po stavu odbrane nije primenjen krivični zakon koji je povoljniji po okrivljenog. Odbrana nalazi da je u periodu koji je utvrđen kao vreme izvršenja predmetnog produženog krivičnog dela od 03.02. do 03.12.2009. godine inkriminacija krivičnog dela nije sadržavala supsidijarnu klauzulu, odnosno tzv. zakonski supsidijaritet (koji sadrži odredba člana 227. KZ i koja sada inkriminiše predmetno krivično delo i koja je važila u momentu presuđenja) čiji je cilj da postojanje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica ograniči samo na slučajeve u kojima nisu ostvareni elementi nekog drugog krivičnog dela. U konkretnom slučaju radnje izvršenja krivičnog dela opisane u dispozitivu optužnog akta i izreci prvostepene presude jasno i nedvosmisleno označavaju radnje izvršenja drugog krivičnog dela i to krivičnog dela falsifikovanje isprave. Odbrana nalazi da je okrivljenom stavljeno na teret sačinjavanje, overa i upotreba isprava sa neistinitom sadržinom što, po stavu odbrane, predstavlja oblik jednog istog dela - falsifikovanja isprave. Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili zakon jer nisu primenili odredbu člana 227. KZ koji je, nakon izmena Krivičnog zakonika očigledno blaži zakon po okrivljenog, jer sadrži pomenutu supsidijarnu klauzulu u vidu mogućnosti da se kroz obeležje drugog krivičnog dela ostvari krivičnopravna zaštita. Odbrana smatra da su nižestepeni sudovi u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem imali sve elemente za primenu zakonske mogućnosti da okrivljeni po načelu specijaliteta bude oglašen krivim i kažnjen za posebno, a ne opšte, delo i upravo u tome se i očituje primena blažeg zakona jer je za posebno krivično delo falsifikovanje isprave predviđena blaža kazna od kazne za opšte krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica. Kako se po stavu odbrane radi o osnovnom obliku krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. KZ, s`obzirom na vreme izvršenja krivičnog dela i na zaprećenu kaznu u odnosu na okrivljenog AA je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog progona.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode kojima se suštinski, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenio je kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branioci okrivljenog AA neosnovano ukazuju da je sud trebalo da primeni odredbu člana 227. KZ (koja se primenjuje od 01.03.2018. godine) kao blažu normu po okrivljenog, koja uslovljava postojanje predmetnog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, tek ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela –iz razloga što navedena zakonska norma, ni na koji način nije blaža za okrivljenog- niti u pogledu kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, niti u pogledu propisanih radnji izvršenja, kao ni u pogledu visine zaprećenih kazni, već zakonska formulacija navedene norme, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu, da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja - pa se stoga u konkretnom slučaju, ne radi o primeni blažeg zakona, kako se to neosnovano u zahtevu ističe.

U konkretnom slučaju, optužnicom Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kt 165/10 od 13.01.2011. godine izmenjenom 27.12.2013; 05.09.2016; 23.03.2018. i 11.01.2019. godine je okrivljenima AA i BB upravo stavljeno na teret izvršenje krivičnopravnih radnji koje čine bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ (izvršenih u periodu od 03.02.2009. do 03.12.2009. godine), a ne izvršenje nekih drugih krivičnopravnih radnji na koje bi eventualno mogla biti primenjena pravna kvalifikacija nekog drugog krivičnog dela, te se primena dela odredbe iz člana 227. KZ koja ostavlja mogućnost drugačije kvalifikacije, ukoliko su ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, u ovom slučaju nije mogla ni razmatrati.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima u zahtevu branilaca okrivljenog AA, advokata Toplice Mladenovića i Milana Rakića neosnovano ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi, u podnetom zahtevu, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Jakovljevića je nedozvoljen.

Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Jakovljevića se izričito numerički ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ali uz obrazloženje: da je okrivljeni oglašen krivim bez adekvatnih dokaza i na osnovu pretpostavki; da se ni na jednoj otpremnici, fakturi ili profakturi, niti nalogu za uplatu ne nalazi potpis okrivljenog BB; da izvedenim dokazima nije potkrepljeno da je okrivljeni bio „inicijator svih poslova u vezi dobijanja kredita i odgovorno lice kome je faktički povereno obavljanje poslova upravljanja“; da je sud pogrešno ocenio iskaz privilegovanog svedoka VV - rođene sestre okrivljenog GG, koji iskaz je prihvatio; da je sud pogrešno cenio iskaze svedoka DD i ĐĐ; da je odbio predloge odbrane da se pribavi izveštaj od Fonda za razvoj RS o tome koliko je biznis planova sačinio EE i koliki je iznos konkretno vraćen po tim kreditima te da se sasluša vlasnik DOO „ŽŽ“ iz ... i dr, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Takođe zahtevom branioca okrivljenog BB se ukazuje da je izreka presude protivurečna datim razlozima jer su mnoge činjenice ostale nejasne i nerazjašnjene; da je sadržina obrazloženja pobijanih presuda kontradiktorna i nepotpuna i dr, čime se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako ukazivanje na povrede odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Zorana Jakovljevića odbačen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                             Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić