Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i da sudu i oštećenom plate troškove krivičnog postupka, s tim što će o visini istih biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 252/15 od 09.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca branioca okrivljenog M.M., advokata A.M., a prvostepena presuda, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu K 215/12 od 15.05.2015. godine je potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih M.M. i M.R., advokat A.M., zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 1), i tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 3, člana 340, člana 16, člana 419. stav 2, člana 67. stav 2. tačka 7), člana 355. stav 4. i člana 126. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude a predmet vrati Osnovnom sudu u Paraćinu na ponovno odlučivanje ili da ih preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe za predmetna krivična dela.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenih nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u izreci prvostepene presude nije označeno da je okrivljeni M.M. imao svojstvo odgovornog lica, što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. st.2. i 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom čime se po oceni ovog suda, ukazuje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, te da je na taj način na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, u činjeničnom opisu dela okrivljenog M.M., navedenog u tački 1. izreke prvostepene presude označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. st.2. i 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, uključujući i to da je okrivljeni M.M., bio odgovorno lice za izvođenje građevinskih radova, koje svojstvo mora da ima izvršilac predmetnog krivičnog dela. Sledstveno iznetom, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog M.M., da činjenični opis pod tačkom 1. izreke prvostepene presude ne sadrži zakonsko obeležje navedenog krivičnog dela, pa je iz iznetih razloga zahtev branioca ovog okrivljenog i u delu kojim se ukazuje da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.M., ističe i to da član 15. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, važećem u vreme kritičnog događaja, kojim je bilo propisano „da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu“, nije tehnički propis ili pravilo iz oblasti građevinarstva, već se isti odnosi na bezbednost rada zaposlenih što, prema stavu branioca, ukazuje da je u konkretnom slučaju na krivično delo koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti i da je pravna kvalifikacija krivičnog dela pogrešna, a da se u radnjama okrivljenog, eventualno, stiču zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 2. KZ ili krivičnog dela i nepreduzimanje mera zaštite na radu iz člana 169. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani.

Ovo stoga, jer odredba člana 15. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, predstavlja relevantan propis koji važi i u oblasti građevinarstva i nepostupanje po istom pri izvođenju građevinskih radova čini radnju izvršenja ovog krivičnog dela, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog M.M., kojima se ističe da se navedena norma ne može smatrati tehničkim propisom ili pravilom, čijim kršenjem se čini predmetno krivično delo.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog M.M., zahtevom neosnovano ukazuje i na pogrešnu kvalifikaciju krivičnog dela ističući da se u radnjama eventualno stiču zakonska obeležja krivičnih dela iz člana 169. stav 1. KZ, odnosno iz člana 280. stav 2. KZ kojim navodima se pravnosnažna presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Naime, posledica krivičnog dela ne preduzimanja mera zaštite na radu iz člana 169. stav 1. KZ, jeste samo mogućnost nastupanja opasnosti po život ili zdravlje zaposlenih, dok je kod krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 2. KZ, posledica dela nastupanje opasnosti za život ili telo ljudi ili imovine većeg obima. U konkretnom slučaju je usled propusta okrivljenog da oštećenom obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu došlo do nastupanja teže posledice – teške telesne povrede kod oštećenog, koja posledica nije propisana kao zakonsko obeležje krivičnog dela ne preduzimanje mera zaštite na radu iz člana 169. stav 1. KZ, niti krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 2. KZ, već krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. st.2. i 1. KZ, za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog M.M. da na krivično delo koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon i sledstveno tome pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.M., dalje navodi da je u konkretnom slučaju dana 23.09.2013. godine, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. stav 1. tačka 7) KZ, imajući u vidu vreme izvršenja dela – 23.09.2009. godine i zaprećenu kaznu za krivično delo nepreduzimanje mera zaštite na radu iz člana 169. stav 1. KZ, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog M.M. neosnovani, s obzirom na to da branilac zaključak da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, zasniva na svojoj pravnoj kvalifikaciji predmetnog krivičnog dela nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela nepreduzimanje mera zaštite na radu iz člana 169. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. s.2. i 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a u odnosu na koje krivično delo nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja u smislu odredbe člana 103. stav 1. tačka 5) KZ i člana 104. stav 6. KZ, imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela i kaznu koja se za istu može izreći – kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog M.M. povređen Zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog M.M., u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP, ne može zasnivati i to na fotokopijama fotografija na kojima su naknadno docrtavani znaci, koji dovode u sumnju verodostojnost tako pribavljenog dokaza, jer isti ne predstavljaju autentične fotografije lica mesta koje su morale biti sačinjene i izrađene od isključivo za to stručnog lica imajući pri tom u vidu da su fotokopije navedenih fotografija prezentovane veštaku na glavnom pretresu održanom dana 11.12.2013. godine o kojima se on izjašnjavao, pa se njegovi nalazi i mišljenja delom zasnivaju i na tim dokazima koji su pribavljeni suprotno članu 139. stav 1. ZKP, jer su izvedeni, a da nije postojalo rešenje suda o njihovom pribavljanju niti izvođenju.

Suprotno izloženim navodima zahteva branioca okrivljenog M.M., Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po oceni ovoga suda fotokopija fotografija lica mesta ne predstavlja nedozvoljen dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. Ovo stoga jer odredba člana 139. stav 1. ZKP, ne obavezuje izričito sud da kao dokaz koristi isključivo originalne isprave, s obzirom na to da je navedenom odredbom propisano da se isprava pribavlja, po pravilu, u originalu, te da se, shodno stavu 2. istog člana može pribaviti i kopija isprave, zbog čega je očigledno da fotokopije fotografija na koje zahtevom ukazuje branilac okrivljenog M.M., ne predstavljaju dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati.

Osim toga, navedene fotokopije fotografija lica mesta su sastavni deo zapisnika inspektora rada broj 380-163-37/09-04 od 04.11.2009. godine, koji u tom postupku ničim nije doveden u sumnju i koji je sačinjen i potpisan od strane ovlašćenog lica imajući pri tom u vidu da je ovo lice tokom postupka i saslušano na glavnom pretresu u svojstvu svedoka. Što se tiče fotografija koje su predočene veštaku, a na koje se ukazuje zahtevom branioca okrivljenog M.M., radi se o identičnim fotografijama koje se nalaze u napred navedenom zapisniku inspektora rada, samo su uvećane, tako da njihova verodostojnost nije dovedena u sumnju, što ukazuje da se ne radi o nezakonitom dokazu, pa su suprotni navodi zahteva branioca ovog okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da se pravnosnažne presude zasnivaju i na drugim dokazima na kojima se po odredbama ZKP, presuda ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka D.S. i dopuni tog nalaza, koji su osporeni od strane nadležnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, a prigovor branioca na taj nalaz je prihvaćen i od strane suda, kao i na zapisniku o nadzoru broj 310-163-37709-04 od 04.11.2009. godine inspektora rada koji je sastavljen suprotno zakonu jer na istom nedostaje potpis D.J., koja je učestvovala u postupku nadzora, zbog čega je, prema navodima zahteva, dovedena u pitanje verodostojnost ove isprave u smislu člana 138. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima, iako ističe da su navedeni dokazi nezakoniti i da se na isti prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, u suštini osporava ocenu nižestepenih sudova nalaza i mišljenja veštaka D.S. i dovodi u sumnju verodostojnost onoga što je navedeno u citiranom zapisniku inspektora rada i na taj način osporava nalaz i mišljenje Instituta za preventivu, zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj DOO Novi Sad, a što je po nalaženju suda, u domenu činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, koje ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Branilac okrivljenog M.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, nejasna, protivrečna sama sebi i svojim razlozima što predstavlja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zatim da su pravnosnažnom presudom povređene odredbe člana 340, 16. i 419. stav 2. ZKP, a da je prvostepeni sud odbijanjem predloga odbrane da se ostavi rok od osam dana radi pripremanja odgovora na dopunski nalaz i mišljenje veštaka i propuštanjem obaveštavanja stručnog savetnika radi pripremanja odbrane i izjašnjenja povredio odredbe člana 67. stav 2. tačka 7), člana 55. stav 4. člana 126. i člana 438. stav 3. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog citiranih povreda zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu koji se odnosi na okrivljenog M.M. ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih M.M. i M.R. podneo je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti i protiv pobijanih pravnosnažnih presuda i u odnosu na okrivljenog M.R.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3), i člana 441. st.3. i 4) učinjenih u prvostepenom postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek.

Kako protiv prvostepene presude okrivljeni M.R., nije izjavio žalbu, te prema tome, protiv iste nije koristio redovan pravni lek, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja jedan od uslova pod kojim okrivljeni, preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.M. i M.R., u delu koji se odnosi na okrivljenog M.R. odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Janko Lazarević,s.r.