Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 432/23 od 18.08.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbi zajedničkih branilaca okrivljenih, delimično je preinačena presuda Višeg suda u Prokuplju K 13/22 od 16.03.2023. godine, u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ okrivljene osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.04.2022. godine pa nadalje, a novčanu kaznu, na koju je osuđen prvostepenom presudom, u iznosu od 150.000,00 dinara, uzeo kao pravilno utvrđenu. U preostalom delu žalbe zajedničkih branilaca okrivljenih i žalba Višeg javnog tužioca u Prokuplju odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Prokuplju K 13/22 od 16.03.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija, advokat Ivan Maksimović i advokat Dragiša Radovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će prema okrivljenom Sokolu Ibrahimiju odbiti optužbu ili ga osloboditi od optužbe i utvrditi da je povređen zakon na njegovu štetu ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija, advokat Ivan Maksimović i advokat Dragiša Radovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP ističući da je u donošenju pobijane odluke, donete u postupku po redovnom pravnom leku, učestvovao sudija Saša Bošković koji je morao biti izuzet od sudijske dužnosti u konkretnom predmetu u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je prethodno učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Nišu Kžr 30/22 od 07.07.2022. godine kojim je odbijen predlog Višeg javnog tužioca u Prokuplju Kti 10/22 od 07.07.2022. godine da se okrivljenom Sokolu Ibrahimuju pritvor produži po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP. Odlučujući o navedenom predlogu javnog tužioca, sudija Saša Bošković je, prema navodima zahteva, evidentno cenio krivicu okrivljenog, što po stavu branilaca predstavlja razlog za njegovo izuzeće, za koji uporište nalaze u presudi Vrhovnog kasacionog suda K33 851/21 od 21.10.2021. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je, između ostalog, da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Prema stanju u spisima predmeta, sudija Saša Bošković, koji je učestvovao u donošenju pobijane drugostepene presude, u istom krivičnom predmetu prethodno nije postupao kao sudija za prethodni postupak ni odlučivao o potvrđivanju optužnice niti je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja je pobijana žalbom, pa Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP za njegovo obavezno izuzeće u postupku odlučivanja po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, ne predstavlja razlog za obavezno izuzeće sudije prilikom odlučivanja o presudi protiv istog okrivljenog koja se pobija žalbom, a svakako to nije slučaj kada sudija nalazi da određeni zakonski osnov za pritvor ne stoji, pa se u konkretnom slučaju uloga sudije Saše Boškovića ne može poistovetiti sa učešćem sudije tokom postupka taksativno navedenim u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

U tom smislu se činjenice iz presude Vrhovnog kasacionog suda K33 851/21 od 21.10.2021. godine na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija ukazuje, bitno razlikuju pa se stav izražen u navedenoj presudi ne može primeniti u konkretnoj situaciji. Ovo iz razloga što, suprotno navodima zahteva, nije reč o identičnoj pravnoj situaciji.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija.

Branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana prvostepena presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ministarstva unutrašnjih poslova RS, DP, UKP, Služba za borbu protiv droga, Odeljenje za koordinaciju, saradnju i prevenciju narkomanije Ku 284/22 od 12.04.2022. godine, bez kog ne bi bila doneta ista presuda.

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima, prema mišljenju branioca, nezakonita je jer je okrivljeni Sokol Ibrahimi, koji ne zna srpski jezik, potpisao bez prevodioca za albanski jezik i bez upoznavanja sa njenom sadržinom, koja je pri tom i neistinita jer konstatacija na potvrdi da je ista uručena okrivljenom u prisustvu prevodica za albanski jezik AA, ne odgovara stvarnom stanju stvari obzirom da se svedok AA na glavnom pretresu od 16.03.2023. godine jasno izjasnio da ovu potvrdu nije preveo okrivljenom Sokolu Ibrahimiju niti bio prisutan kada mu je uručena. Nalazeći da je predmetna povreda sačinjena suprotno odredbi člana 150. stav 1. ZKP, i kao takva nezakonita, branici okrivljenog smatraju da su nezakoniti i svi dokazi koji su iz nje proistekli, pa su isti morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, u kom slučaju ne bi bila doneta ista presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

U spisima predmeta nalazi se potvrda o privremeno oduzetim predmetima Ministarstva unutrašnjih poslova RS, DP, UKP, Služba za borbu protiv droga, Odeljenje za koordinaciju, saradnju i prevenciju narkomanije pod brojem Ku 284/22 od 12.04.2022. godine, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP i sadrži sve elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to: opis predmeta koji su oduzeti, mesto gde su pronađeni, podatke o okrivljenom Sokolu Ibrahimiju od kog su predmeti oduzeti i svojstvo i potpis lica koje je ovu radnju sprovelo postupajući po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Prokuplju Kpp pov 55/22 od 12.04.2022. godine, kojom je naređeno pretresanje teretnog motornog vozila marke „Mercedes Benz“ model „Actros 2544L“, kojim je upravljao okrivljeni Sokol Ibrahimi, koji je i prisustvovao pretresanju, što je konstatovano u zapisniku u pretresanju koji je u svemu sačinjen u skladu sa odredbom člana 157. stav 4. ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje vozila tako da ista i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz na kom se može zasnivati presuda, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija ocenjeni kao neosnovani.

Zakonik o krivičnom postupku u odredbi člana 150. stav 1. ne propisuje da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da sadrži potpis lica od kog se predmeti oduzimaju, u ovom slučaju od okrivljenog Sokola Ibrahimija koji je bio prisutan tokom pretresanja vozila kada je od strane ovlašćenih službenih lica pronađena opojna droga. U tom smislu, okolnosti na koje u zahtevu ukazuju branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija - to da je okrivljeni navedenu potvrdu potpisao bez prisustva prevodioca za albanski jezik i bez upoznavanja sa njenom sadržinom, prema nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije od uticaja na samu zakonitost predmetne potvrde ni u formalnom niti u sadržinskom smislu i nema za posledicu obavezno izdvajanje ove potvrde i dokaza koji su iz nje proistekli iz spisa predmeta.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija, neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Neosnovano branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema zakonskih obeležja ni krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ niti bilo kog drugog kriivčnog dela jer u izreci prvostepene presude nedostaje opis krivice i konkretnih radnji saizvršilaca.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu.

Saizvršilaštvo, prema odredbi člana 33. KZ, postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Prema odredbi člana 25. KZ krivično delo je izvršeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao.

U izreci prvostepene presude je navedeno da su okrivljeni Sokol Imrahimi i Leutrim Lapaštica, u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, „u uračunljivom stanju, sa umišljajem, kao saizvršioci, po prethodnom dogovoru“ svesni zabranjenosti svog dela, neovlašćeno prenosili radi dalje prodaje supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to ukupno 174.067,74 grama opojne droge Cannabis, koja sadrži THC (tetrahidrokanabinol) u koncentraciji većoj od 0,3%, upakovanih u 171 paket koji je upakovan u 23 platnena džaka smeštenih u tovarnom delu između prve i druge platforme kamiona marke „Mercedes Benz“ model „Actros, namenjenog za prevoz stoke, koje je sa teritorije AP KiM ka teritoriji centralne Srbije vozio okrivljeni Sokol Ibrahimi, dok je okrivljeni Leutrim Lapaštica bio suvozač.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja sadržanih u izreci prvostepene presude, proizilaze sva objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni Sokol Ibrahimi oglašen krivim, a koja se tiču objekta radnje, u konkretnom slučaju kanabisa i tetrahidrokanabinola koji se nalazi na Spisku psihokativnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 70/21 od 13.07.2021. godine) i same radnje izvršenja koja se sastoji u neovlašćenom prenošenju radi prodaje, a iz kojih, iako u izreci presude nije formulisan potpun zakonski opis direktnog umišljaja (da je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje), nedvosmisleno proizilazi i njegovo postojanje.

Količina, način i broj pakovanja droge, kao i mesto njenog smeštanja radi prenošenja, u kamionu u kojem su okrivljeni ovu drogu prevozili, prema činjeničnom opisu u izreci presude, ukazuju da su okrivljeni Sokol Ibrahimi, kao vozač, i okrivljeni Leutrim Lapaštica, kao suvozač, bili svesni da je predmetna, objektivno velika količina droge namenjena za prodaju na teritoriji centralne Srbije iz kog razloga su je i prevozili sa teritorije AP KiM kada su od strane ovlašćenih službenih lica zaustavljeni i uhapšeni na magistralnom putu Kuršumlija- Prokuplje, pa je stoga jasno da su obojica okrivljenih postupala sa direktnim umišljajem, koji je obuhvatao i svest o njihovom zajedničkom delovanju da, prema prethodnom dogovoru, zajednički preduzmu radnju izvršenja, iz kog razloga se njihovo svojstvo kao saizvršilaca u smislu člana 33. KZ, ne može dovoditi u pitanje a u izreci presude su konkretizovane radnje koje je svaki od njih pojedinačno preduzeo.

Prema tome, opisane radnje, koji su okrivljeni preduzeli, sadrže sva zakonska obeležja neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP međutim, u zahtevu ne navode u čemu se ova povreda sastoji, pa se Vrhovni sud nije upuštao u njegovo razmatranje obzirom da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Ostalim navodima zahteva-da je naredba o zavrešetku istrage doneta nakon podizanja optužnice, branioci okrivljenog Sokola Ibrahimija ukazuju na povredu zakona iz člana 310. stav 1. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer navedena povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Sokola Ibrahimija, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić