Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 6561/13 od 04.02.2014. godine usvajajući žalbu Osnovnog javnog tužioca u Valjevu i po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom B.B., zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, te opozovao uslovnu osudu izrečenu presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.306/11 od 04.10.2011. godine i uzeo mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, te je istovremeno određeno da će se ista, ukoliko je okrivljeni ne plati u određenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog B.B., advokat E.F., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i to protiv prvostepene presude zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, člana 373. ZKP i člana 162. stav 2. i stav 4. ZKP i protiv drugostepene presude zbog povrede zakona iz člana 451. ZKP i člana 68. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak ili da drugostepenu presudu preinači tako što će preinačiti prvostepenu presudu i okrivljenom izreći uslovnu osudu i novčanu kaznu samo za krivično delo koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na štetu okrivljenog, jer nije potpuno rešio predmet optužbe sa obrazloženjem da i pored toga što su okrivljenom optužnim aktom bile stavljene na teret radnje koje je izvršio prema oštećenom N.V., prvostepeni sud nije doneo posebnu odluku kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe za ove radnje, što je, prema navodima zahteva bilo neophodno učiniti, s obzirom na to da se za ovu radnju izvršenja krivičnog dela prevara mogao ponovo voditi krivični postupak protiv okrivljenog, jer za to ne postoji pravnosnažna sudska odluka.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je okrivljenom optužnim predlogom nadležnog javnog tužioca bilo stavljeno na teret da je na štetu dva lica izvršio jedno krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ, te da je prvostepeni sud nalazeći da u radnjama okrivljenog koje se odnose na oštećenog N.V. nema zakonskih obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, već da je u pitanju građanskopravni odnos, iz izreke presude, izostavio ovu radnju izvršenja koja je ulazila u sastav jedinstvenog krivičnog dela, što je i obrazložio u razlozima presude. U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud ukazuje da sud ne može u izreci presude za pojedine delove činjeničnog opisa istog krivičnog dela da donese oslobađajuću, a za drugi osuđujuću presudu, zbog čega ovaj sud nalazi da je u konkretnom slučaju predmet optužbe u potpunosti rešen, pa se navodi iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud na štetu okrivljenog povredio i odredbe člana 373. ZKP i člana 162. stav 2. i stav 4. ZKP, time što žalba koju je izjavio Osnovni javni tužilac u Valjevu nije dostavljena okrivljenom i njegovom braniocu na odgovor, na koji način je istovremeno i povređeno pravo na odbranu okrivljenog iz člana 4. ZKP. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je drugostepeni sud učinio povredu zakona iz člana 451. ZKP, na taj način što je prilikom odlučivanja o žalbi Osnovnog javnog tužioca prekoračio granice ispitivanja prvostepene presude.

Imajući u vidu da navedene povrede zakona nisu dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 68. KZ, time što je zaključio da je prvostepeni sud propustio da u skladu sa odredbom člana 68. KZ opozove okrivljenom uslovnu osudu koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.306/11 od 04.10.2011. godine jer je okrivljeni predmetno krivično delo za koje je u ovom krivičnom postupku osuđen, izvršio dana 06.02.2010. godine, kao i da je drugostepeni sud istovremeno učinio i povredu krivičnog zakona, jer je uslovna osuda izrečena presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.306/11 od 04.10.2011. godine, koja se pobijanom drugostepenom presudom opoziva, već opozvana presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv br.356/12 od 22.07.2013. godine, te da je Osnovni sud u Sjenici rešenjem Ik br.9/14 od 29.04.2014. godine, odredio da se ova kazna zatvora izvrši bez napuštanja prostorija u kojima okrivljeni stanuje.

Imajući u vidu stanje u spisima predmeta Osnovnog suda u Valjevu K 788/13, a zatim i pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K 306/11 od 04.10.2011. godine i Kv 356/12 od 22.07.2013. godine, na koje branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje da povrede zakona na koje se branilac okrivljenog poziva u delu zahteva koji je ocenjen kao nedozvoljen, mogu biti predmet zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca koji može podneti ovaj vanredni pravni lek nakon što mu na navedene povrede zakona bude ukazano od strane okrivljenog i branioca inicijativom za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.