Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.202/17 od 02.06.2017. godine u stavu prvom delimičnim usvajanjem žalbe zajedničkog branioca okrivljene BB i okrivljenog AA, žalbe okrivljene BB i žalbe okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K br.210/15 – 84 od 24.11.2016. godine u stavu prvom izreke tako da glasi da su okrivljena BB i okrivljeni AA krivi zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su im izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo, dok su u preostalom delu žalbe zajedničkog branioca okrivljenog AA i okrivljene BB žalba okrivljene BB i žalba okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i u nepreinačnom delu prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u odnosu na ove okrivljene je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Živorad Lekić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje kao i da na sednicu veća na osnovu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca okrivljenih radi prisustva istoj.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbi člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB u svom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP jer je prvostepeni sud osuđujuću presudu u odnosu na ove okrivljene zasnovao na službenoj belešci Kt br.293/09 Osnovnog javnog tužioca u Požarevcu od 02.08.2010. godine što je kao validan dokaz prihvatio i Apelacioni sud u Kragujevcu, iako službena beleška nije i ne može biti dokaz u krivičnom postupku.

Iz obrazloženja presude Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K br.210/15 – 84 od 24.11.2016. godine (strana 14 stav 7) proizilazi da je prvostepeni sud čitanjem službene beleške Kt 293/09 Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu od 02.08.2010. godine utvrdio da je tužilac nakon uvida u spise Ki 287/10 Osnovnog suda u Požarevcu odustao od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog GG zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Iz obrazloženja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.202/17 od 02.06.2017. godine takođe proizilazi da je drugostepeni sud izveo navedeni dokaz.

Imajući u vidu da se službena beleška Osnovnog javnog tužioca u Požarevcu Kt 293/09 od 02.08.2010. godine odnosi na okrivljenog GG protiv koga je Osnovno javno tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja, i da se osuđujuća presuda u odnosu na okrivljene AA i BB očigledno ne zasniva na tom dokazu, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP navodima da radnje okrivljenih ne predstavljaju biće krivičnog dela za koje su oglašeni krivim u ovom krivičnom postupku i da između opisanih radnji posledice u izrekama pobijanih presuda ne postoji uzročno posledična veza, kao i da je izvođač radova bio dužan da obezbedi uslove za bezbedno izvođenje radova, a ne investitor.

Iz izreke drugostepene presude proizilazi da su okrivljeni AA i BB kao investitori gradnje stambenog objekta u ... u ulici ... zajednički vršili izgradnju objekta suprotno rešenju Odeljenja za urbanizam, opštinske uprave Opština ... broj 351-96/09 -01 od 04.08.2009. godine i Aktu o urbanističkim uslovima Odeljenja za privredu imovinskopravne poslove i urbanizam opštinske uprave Opštine ... broj 350-120/2009-01 od 04.06.2009. godine, tako što su započeli izgradnju objekta osnova 14 h 10m umesto odobrenih dimenzija 10 h 8m zbog kog odstupanja je došlo do uvećanja gabarita objekta tako da je isti sazidan u neposrednoj blizini električnih provodnika i niskonaponskog voda, izvodeći ove radove bez izrade glavnog projekta i bez prijave radova nadležnom organu uprave kako im je naloženo navedenim aktima, zbog čega je dana 17.10.2009. godine oštećeni sada pokojni DD stojeći pri radu na gornjoj ploči objekta dodirnuo nisko naponski provodnik ulične rasvete koji se pružao iznad ivice ploče objekta paralelno sa njom, pa je njegovo telo dospelo u otvoreno strujno kolo te je usled strujnog udara nastupila njegova smrt.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni BB i AA oglašeni krivim, sadržanog u izreci drugostepene presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su suprotni navodi branioca ovih okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocene navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, kojima se ukazuje da je neodrživo stanovište suda da je objekat građen tokom trajanja bračne zajednice okrivljenih i da ta činjenica ima krivičnopravni značaj, budući da građevinska dozvola glasi na BB, obzirom da navedeno predstavlja činjenično pitanje, i kao takvo ne može biti predmet razmatranja povodom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog a u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić