U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Miroljuba Tomića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Nikolića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-412/22 od 20.09.2022. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 155/23 od 18.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.11.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Nikolića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-412/22 od 20.09.2022. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 155/23 od 18.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-412/22 od 20.09.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.05.2021. godine do 21.05.2021. godine. Prema okrivljenom je na osnovu člana 89a KZ izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom, tako što je okrivljenom zabranjeno da dalje uznemirava oštećenu BB iz ... u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u trajanje ove mere.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu iznos od 30.390,74 dinara, a sudu iznos od 678,00 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok će o visini ostalih troškova koje je okrivljeni u obavezi da snosi sud odlučiti posebnim rešenjem shodno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 155/23 od 18.05.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-412/22 od 20.09.2022. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Marko Nikolić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 155/23 od 18.05.2023. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 439. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presudu Višeg suda u Kragujevcu Kž1 155/23 od 18.05.2023. godine i predmet uputi tom sudu na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će doneti oslobađajuću presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi pravnosnažnu osuđujuću presudu zasnovali isključivo na iskazu svedoka VV i izveštaju Centra za socijalni rad „Solidarnost“, a koji dokazi se crpe iz iskaza oštećene BB koji je dat u prostorijama Centra za socijalni rad „Solidarnost“, pri čemu je oštećena, koja je oslobođena od dužnosti svedočenja u ovom predmetu, i pred javnim tužiocem i na glavnom pretresu iskoristila svoje pravo da ne svedoči protiv okrivljenog.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer se, po stavu Vrhovnog suda, izveštaj o opservaciji odnosa između BB i njenog sina AA, Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Kragujevca od 03.06.2021. godine, dopuna navedenog izveštaja od 07.09.2022. godine i iskaz VV dat u svojstvu svedoka pred javnim tužiocem i na glavnom pretresu, smatraju zakonitim dokazima na kojima je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime iz spisa predmeta proizilazi da je svedok VV, radnica Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Kragujevca pred Osnovnim javnim tužiocem u Kragujevcu dana 10.09.2021. godine i na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Kragujevcu dana 20.09.2022. godine ispitana u svemu u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na dokaznu radnju ispitivanje svedoka, te da iz sadržine njenog iskaza proizilazi da se ona izjašnjavala o svojim neposrednim saznanjima do kojih je došla u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada. Okolnost da je privilegovani svedok oštećena BB iskoristila svoje pravo da ne svedoči i pred javnim tužiocem i na glavnom pretresu ne čini nezakonitim iskaz svedoka VV, s ozbirom da se svedok izjašnjava o svojim neposrednim saznanjima pri obavljanju aktivnosti iz delokruga svoga rada, a u okviru kojih aktivnosti je obavljala razgovore sa privilegovanim svedokom koja je tokom trajanja krivičnog postupka iskoristila svoje pravo da ne svedoči. Osim toga, u Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji procesna zabrana da se o sadržaju izjave privilegovanog svedoka koju je dao svojom slobodnom voljom pred drugim licima, ta druga lica ispitaju kao svedoci, odnosno da se kao dokaz koristi pisana dokumentacija koja između ostalog sadrži i ovu izjavu.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP (pogrešno označeno u zahtevu član 439. tačka 4. ZKP), isticanjem da je sud okrivljenom uz osudu na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci nepravilno istovremeno izrekao i meru bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB u trajanju od 3 godine, obzirom da je odredbom člana 80. stav 6. KZ jasno propisano da se mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom može izreći ako je okrivljenom izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena, ali ne i kazna zatvora kao što je ovde slučaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je u redovnom krivičnom postupku okrivljenom AA mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB pravilno izrečena u smislu člana 89a. KZ, a koja odredba, po principu specijaliteta, na bliži način reguliše ovo pitanje u odnosu na odredbu člana 80. stav 6. KZ koja je odredba opšteg karaktera.

Mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim je (kao jedna od jedanaest vrsta koje propisuje član 79. KZ) usvojena Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, u cilju zaštite oštećenih lica. Uslov za njeno izricanje je da se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji od strane učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog, odnosno da postoji verovatnoća da će učinilac krivičnog dela kontakt sa oštećenim zloupotrebiti radi ponovnog vršenja krivičnog dela. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine i to članom 89a. KZ predviđeno je da ova mera bezbednosti ne može biti kraća od šest meseci niti duža od tri godine. Takođe, odredbom člana 89a. stav 2. KZ je propisano da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a što ukazuje da je istu meru (zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim) moguće izreći uz osudu na kaznu zatvora (iako to nije izričito navedeno u članu 80. stav 6. KZ), naročito kada se ima u vidu da je cilj ove mere zaštita oštećenih lica. Pored toga, pošto se ova mera bezbednosti može izreći za vreme od 6 meseci do 3 godine, to je sasvim verovatno da može biti izrečena i za duži period od izrečene kazne zatvora, a vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se u vreme trajanja mere, te stoga ne stoje prigovori da je necelishodno sprovođenje ove mere kada se okrivljeni nalazi na izdržavanju kazne zatvora i kada objektivno ne postoji nikakva opasnost za oštećenog. Stoga, Vrhovni sud nalazi da sve napred izneto ukazuje da su navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP neosnovani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja istog navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Nikolića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić