Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 592/18 od 29.06.2018. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Živorada Lekića i preinačena presuda Višeg suda u Kruševcu K 11/17 od 14.03.2018. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Živorad Lekić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom koji proizilazi iz sadržine zahteva da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Živorada Lekića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, obzirom da je okrivljeni presudom prekršajnog suda oglašen krivim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima i da je prekršajnom presudom iscrpljena činjenica alkoholisanosti osudom na novčanu kaznu, a takođe i da je izricanjem zaštitne mere u vidu zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije otklonjena mogućnost da se okrivljenom u krivičnom postupku može izreći mera bezbednosti iz člana 86. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta i to presude Prekršajnog suda u Trsteniku Pr 1742/16 od 28.12.2016. godine utvrđuje se da je okrivljeni AA oglašen odgovornim što je dana 30.10.2016. godine u 17,30 časova lokalnim putem iz pravca Tobolca prema Pajsaku, u mestu Veluće u saobraćaju upravljao putničkim motornim vozilom marke ''...'', a kontrolom koja je obavljena u Veluću je utvrđeno da je vozilom upravljao u stanju srednje alkoholisanosti, tačnije sa 0,77mg/ml alkohola u organizmu, na koji način je postupio protivno odredbi člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima i učinio prekršaj iz člana 337. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima za koji prekršaj je osuđen na novčanu kaznu i izrečena mu je zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od dve godine, koju će po pravnosnažnosti presude izvršiti nadležni organ unutrašnjih poslova.

Iz činjeničnog opisa izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni upravljao putničkim vozilom protivno odredbama člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima, kojom prilikom krećući se lokalnim putem iz pravca sela Tobolac prema selu Pejsak kroz selo Veluće u stanju alkoholisanosti od 1,02‰ nije obratio pažnju na pešake koji su se kretali kolovozom, krećući se brzinom od 63,5km/h, pri čemu ta brzina nije bila prilagođena stanju vidljivosti i preglednosti puta prilikom vožnje kroz naselje bez ulične rasvete, tako da bi vozilo mogao da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim uslovima može da predvidi ili ima razloga da predvidi, pa je prednjim desnim delom vozila udario pešaka sada pok. VV koja se u društvu GG kretala uz desnu ivicu kolovoza u istom smeru kao i okrivljeni usled kojih povreda je zadobila telesne povrede od kojih je preminula iste večeri.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis prekršaja za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen u bitnome je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, jer činjenični opis prekršaja za koji je okrivljeni oglašen krivim u prekršajnom postupku i kažnjen sadrži samo elemente prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima (postupanje suprotno odredbi člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima), a ne sadrži elemente predmetnog krivičnog dela odnosno činjenice i radnje koje se odnose na postupanje okrivljenog suprotno odredbama člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima i to da je okrivljeni kao učesnik u saobraćaju doveo u opasnost život i telo ljudi pri čemu je kod jednog lica nastupila smrt kao posledica saobraćajne nezgode u pitanju, a kako je sve to opisano u izreci pravnosnažne presude, zbog čega se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u prekršajnom postupku nije iscrpljena kauzalna veza između postupanja okrivljenog suprotno odredbi člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima – alkoholisanost okrivljenog i nastupele posledice – saobraćajne nezgode.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu izostavljenih radnji okrivljenog u činjeničnom opisu prekršaja za koje je oglašen krivim nikako se ne može govoriti da se činjenični opis prekršaja odnosi na potpuno isti činjenični opis krivičnog dela u pitanju obzirom da postoje razlike u pogledu radnji izvršenja kao obeležja tog krivičnog dela i posledicu u vidu nanošenja telesnih povreda oštećenoj usled kojih je nastupila smrt iste, odnosno činjenični opis prekršaja ne sadrži sve činjenice i radnje okrivljenog u vezi nepridržavanja saobraćajnih propisa koje su mu stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca i ne obuhvata događaj koji je nastao zbog nesposobnosti okrivljenog da bezbedno upravlja motornim vozilom, preduzete radnje okrivljenog i posledice te radnje koja se ogleda u nastupanju saobraćajne nezgode u kojoj je nastupila smrt ošt. sad pok. VV, a koji ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja, već su kvalifikovane kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovoga suda ne može se govoriti o dvostrukosti postupka i dvostrukosti kažnjavanja u pogledu činjenice alkoholisanosti i izricanja mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, pa imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne postoji osuda okrivljenog za neko drugo kažnjivo delo, a kako se to zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog potencira, kojom bi se prekršila zabrana ne bis in idem iz člana 4. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da su u izreci pravnosnažne presude pogrešno inkorporirane blanketne dispozicije ZOBS-a, što je dovelo do pogrešnog zaključka suda da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 23. stav 1. ZOBS-a predviđeno je da je vozač dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.

Odredbom člana 42. stav 1. ZOBS-a predviđeno je da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Odredbom člana 187. stav 2. ZOBS-a predviđeno je da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu ili da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Iz pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom nepridržavajući se saobraćajnih propisa iz člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS-a ugrozio javni saobraćaj i time prouzrokovao smrt jednog lica, na način kako je to opisano u izreci presude i već citirano u razlozima presude Vrhovnog kasacionog suda na strani 4 stav 2.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izreka pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ u kojoj su pravilno primenjene blanketne norme iz člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS-a pri čemu, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog pravilno okrivljenom nije stavljeno na teret da je postupio suprotno odredbi člana 43. stav 1. ZOBS-a koja propisuje ograničenje brzine od 50km/h u situaciji kada se lice vozilom kreće kroz naselje, obzirom da ova odredba samo propisuje ograničenje brzine vožnjom kroz naselje, a ne i obaveze vozača propisane odredbom člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog da je sud propustio da sa aspekta ZOBS- a pravilno primeni blanketne dispozicije koje regulišu obaveze pešaka prilikom kretanja kolovozom propisano odredbom člana 93. stav 2. ZOBS-a na putevima zahtevom ukazuje se na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, navodima iz zahteva da je veštak saobraćajne struke Zoran Stevanović kao i stručni savetnik dr DD usaglasili svoje stavove u pogledu okolnosti da je saobraćajna nezgoda nastala van naselja a ne u naselju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić