Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Jelisavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP, člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 99. i člana 100. KZ i člana 460. i 467. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači tako što će usvojiti podneti zahtev okrivljenog kojim je traženo brisanje predmetne osude i svih njenih pravnih posledica ili da isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud primenio odredbe člana 99. i člana 100. KZ, koje u konkretnom slučaju nije mogao primeniti, s obzirom na to da okrivljeni nije podneo molbu za sudsku, već za zakonsku rehabilitaciju, kojom je traženo brisanje uslovne osude u trajanju od osam meseci sa rokom proveravanja od dve godine, a materijalni uslov da bi se primenjivale odredbe koje uređuju postupak sudske rehabilitacije jeste taj da je lice osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine, čime je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 99. i člana 100. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA osnovani iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, preko branioca, advokata Bojana Jelisavljevića, Osnovnom sudu u Novom Sadu podneo zahtev za utvrđivanje uslova za zakonsku rehabilitaciju u smislu člana 98. stav 2. tačka 2) KZ, po presudi Opštinskog suda u Novom Sadu K 380/03 od 21.09.1998. godine, kojom je okrivljenom zbog krivičnog dela neovlašćeno nošenje, držanje i nabavljanje vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 1. ZOM-a RS, izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, s obzirom na to da su se stekli zakonski uslovi iz člana 570. ZKP za zakonsku rehabilitaciju po navedenoj osudi, po kom zahtevu je Osnovni sud u Novom Sadu, postupao kao da je u pitanju molba za sudsku rehabilitaciju.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijena je molba okrivljenog za rehabilitaciju – brisanje osude po navedenoj pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Novom Sadu, sa obrazloženjem da je okrivljeni više puta osuđivano lice i to pravnosnažnom presudom u odnosu na koju se traži rehabilitacija i presudom Županijskog suda u Vukovaru K 70/98 od 16.11.1999. godine, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 90. u vezi člana 33. KZ RH, kojim mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 4 godine, kao i da se protiv njega vodi krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ, zbog čega sud nalazi da okrivljeni svojim vladanjem nije zaslužio rehabilitaciju imajući u vidu prirodu i značaj krivičnih dela za koja je osuđen, odnosno krivičnog dela zbog koga se vodi krivični postupak pred tim sudom i da se sledstveno tome nisu stekli uslovi za sudsku rehabilitaciju propisani članom 100. KZ. Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanim drugostepenim rešenjem istu odbio kao neosnovanu.

Odredbom člana 98. stav 1. KZ, propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude, na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Odredbom stava 2. istog člana propisani su uslovi za nastupanje zakonske rehabilitacije.

Dakle, da bi nastupila zakonska rehabilitacija za osudu izrečenu pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu K 380/93 od 21.09.1998. godine, kojom je okrivljeni AA, oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno nošenje, držanje i nabavljanje vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 1. ZOM-a RS, i za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine ne izvrši novo krivično delo, neophodno je da osuđeno lice koje zahteva zakonsku rehabilitaciju (član 572. stav 1. ZKP), pre osude na koju se rehabilitacija odnosi, nije bilo osuđivano i da u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo (član 98. stav 1. i stav 2. tačka 2) KZ).

Odredbama člana 99. i 100. KZ propisane su materijalne pretpostavke za sudsku rehabilitaciju koja se primenjuje ukoliko je podneta molba ovlašćenih lica (osuđenog ili njegovog branioca) za sudsku rehabilitaciju (član 573. stav 1. ZKP).

Prema odredbi člana 99. stav 1. KZ, sudska rehabilitacija se može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kada je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo, dok je odredbom člana 100. KZ, propisano da licu koje je više puta osuđivano, sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz člana 98. i člana 99. tog zakonika, u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno, a pri oceni da li će u ovakvom slučaju dati rehabilitaciju sud će uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. tog zakonika.

Međutim, kako u konkretnom slučaju nije podneta molba okrivljenog ili njegovog branioca za sudsku rehabilitaciju, već zahtev okrivljenog za zakonsku rehabilitaciju i kako je tražena rehabilitacija za osudu na uslovnu osudu, a materijalni uslov za sudsku rehabilitaciju je da je lice osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine, to je, po oceni ovoga suda, sud primenivši odredbe člana 99. i člana 100. KZ, primenio odredbe zakona koje nije mogao primeniti na konkretan slučaj, čime je pravnosnažnom odlukom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 99. i člana 100. KZ.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja, te predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud u ponovnom postupku postupiti u skladu sa primedbama iz ove presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić