Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, s tim što je označava kao povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi pobijanim rešenjem Kv 57/22 od 07.09.2022. godine, usvojio žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja o troškovima postupka Osnovnog javnog tužioca u Petrovcu na Mlavi Kt 77/20 od 12.08.2022. godine i pobijano rešenje preinačio, s tim što osumnjičenom nije dosuđen pun iznos naknade troškova na ime nagrade branioca za sastav navedene žalbe, već samo iznos od 8.250,00 dinara. U vezi sa tim branilac u zahtevu ističe da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog time što nije primenio odredbu Tarifnog broja 5 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojim je normirana visina nagrade za sastavljanje pravnih lekova u koje spada i žalba, zauzimajući pogrešno stanovište da žalba „spada u kategoriju ostalih podnesaka“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP, navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje, da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz Tar.br.1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tar.br.1, za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Tarifnim brojem 5, u stavu 1. navedene Tarife, propisano je da advokatu pripada nagrada iz Tar.br.1, za sastavljanje: žalbe protiv rešenja o zadržavanju, žalbe protiv rešenja o određivanju ili produženju pritvora, žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage, prigovora na optužnicu, odgovora na žalbu, žalbe oštećenog, odgovora na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i molbe za pomilovanje, dok prema stavu 2. istog Tarifnog broja advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, uvećana za 100% za sastavljanje: žalbe protiv presude, žalbe protiv rešenja kojim se izriče mera bezbednosti ili vaspitna mera, žalbe protiv rešenja o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zahteva za ponavljanje krivičnog postupka i predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka nije predviđena Tarifnim brojem 5, stav 1. i 2., a kako to navodi branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, već se žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku, shodno stavu 2. Tarifnog broja 4, Tarife o nagradama ili naknadama troškova za rad advokata, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1, kako to pravilno zaključuje nižestepeni sud u pobijanom rešenju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva i protivrečna sama sebi kao i razlozima obrazloženja, zbog koje povrede zakona okrivljeni preko branioca ne može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić