.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1190/2015
20.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.B., zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B., adv. Đ.M. – Ž., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 995/15 od 06.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B., adv. Đ.M.-Ž., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 995/15 od 06.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 995/15 od 06.10.2015. godine, povodom žalbe OJT u Novom Sadu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 726/14 od 04.06.2015. godine u pogledu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom N.B. za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen prvostepenom presudom zadržao kao pravilno izrečenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, i na osnovu člana 45. stav 5. KZ odredio da će se kazna zatvora izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a primenom elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da se ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.
U ostalom delu žalba OJT u Novom Sadu kao i žalba okrivljenog izjavljena putem branioca odbijene su kao neosnovane a pobijana presuda u nepreinačnom delu, potvrđena.
Protiv navedene pravnosnažne presude branilac okrivljenog N.B., adv. Đ.M.-Ž., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona „iz člana 439. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP“ u vezi člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 995/15 od 06.10.2015. godine povređen zakon na štetu okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B., adv. Đ.M. – Ž., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog N.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP (s tim što stav 2. navedenog člana nije predviđen navedenom zakonskom odredbom), a koja je učinjena donošenjem presude Apelacionog suda, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Naime, suprotno činjeničnim utvrđenjima, branilac okrivljenog N.B., kao razlog podnošenja zahteva navodi da je sud donošenjem presude
Apelacionog suda pogrešno utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o „zakonito stečenom prihodu optuženog kao fizičkog lica, da je pogrešno utvrđen poreski obveznik poreza na dodatu vrednost, pogrešno je utvrđen iznos poreske obveze koja je utajena kao i pogrešno utvrđen stepen odgovornosti okrivljenog odnosno da u radnjama okrivljenog koje mu se stavljaju na teret ne stoje svi bitni elementi krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ.“
Dakle, u podnetom zahtevu samo je formalno označena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane drugostepenog suda, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog N.B., adv. Đ.M. – Ž., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
