Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Grubanović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Grubanovića, prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana presuda Osnovnog suda u Šidu K 114/21 od 05.04.2022. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Miroslava Cirbe, predsednika veća, i sudija porotnika Jelene Mišljenović i Smilje Marković, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta, rešenjima Osnovnog suda u Šidu Kv 163/21 od 16.08.2021. godine i Kv 227/21 od 14.12.2021. godine koja je donelo veće sastavljeno od sudije Miroslava Cirbe, predsednika veća, i sudija Nevenke Smajić i Jele Mijatović, članova veća, i rešenjem Kv 24/22 od 10.02.2022. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudije Miroslava Cirbe, predsednika veća, i sudija Nevenke Smajić i Anke Trbić, članova veća, prema okrivljenom AA, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, produžen je pritvor, određen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Šidu Kpp 33/21 od 26.04.2021. godine, koji mu se računa od 24.04.2021. godine, kada je lišen slobode.

U obrazloženjima sva tri navedena rešenja, između ostalog, navodi se da veće nalazi da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ što proizlazi iz iskaza ispitanih svedoka BB i maloletne VV, izveštaja Doma zdravlja ... od 24.04.2021. godine, zapisnika o ispitivanju lica da li ima alkohola u organizmu, izvoda iz kaznene evidencije okrivljenog, nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr Predraga Stojanovića od 16.05.2021. godine i nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr Ružice Galović Stojanac od 19.06.2021. godine.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Razlikovanje i striktno pridržavanje zakonskih osnova i razloga prilikom odlučivanja o pritvoru od izuzetne je važnosti obzirom da pravilna i jasna distinkcija stepena sumnje, koje su sa razlogom definisane u članu 2. tačka 18) i 19) ZKP, između ostalog, štiti pojedinca od eventualne proizvoljnosti u postupanju organa krivičnog gonjenja, i predstavlja jednu od garancija za fer i nepristrasno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Bojana Grubanovića, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, imao u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se u početku bazirala na potpuno objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja (Cubber protiv Belgije, predstavka broj 9186/80, presuda od 26.10.1984. godine), do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem sudija nije poštovao razdvojenost navedenih funkcija (Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, presuda od 24.05.1989. godine).

Pitanje odluke o pritvoru razjašnjeno je u predmetu Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, u kome je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u slučaju funkcionalnog postupanja sudije u različitim fazama postupka i donošenja odluka koje su se, između ostalog ticale produženja pritvora. Između ostalog, u ovoj presudi je navedeno da je prema domaćem zakonodavstvu, sudija odlučujući o pritvoru, morao da ceni da postoji „posebno potvrđena sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je značenje ovog izraza zvanično objašnjeno u smislu da sudija mora biti uveren da postoji „vrlo visok stepen jasnoće“ po pitanju krivice (stav 34. do 35), i da stoga razlika između pitanja koje sudija mora da reši prilikom odlučivanja o pritvoru, vezano za krivicu i pitanja o kojima će morati da odluči prilikom presuđenja, postaje nejasna, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava i utvrdio da je pitanje nepristrasnosti suda moglo da pobudi sumnju, te da u datom slučaju postoje posebne okolnosti koje su dovele do zaključka da postoji povreda člana 6. stav 1. Konvencije.

Iz navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, u obrazloženjima rešenja Osnovnog suda u Šidu Kv 163/21 od 16.08.2021. godine, Kv 227/21 od 14.12.2021. godine i Kv 24/22 od 10.02.2022. godine donetih u veću kojima je sva tri puta presedavao sudija Miroslav Cirba obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ iako je u toj fazi postupka, prilikom odlučivanja o pritvoru sud u obavezi da se kreće samo u granicama ispitivanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Prilikom obrazlaganja rešenja o određivanju odnosno produženju pritvora, u međusobnu vezu se dovodi i ceni pritvorski osnov sa opštim uslovom za određivanjem pritvora iz člana 211. stav 1. ZKP - postojanjem osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo. Prema tome, ceni se i obrazlaže osnovana sumnja, a nikako opravdana sumnja koja je obrazložena u rešenjima Osnovnog suda u Šidu Kv 163/21 od 16.08.2021. godine, Kv 227/21 od 14.12.2021. godine i Kv 24/22 od 10.02.2022. godine.

Razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom AA, nisu obrazloženi postojanjem osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret i osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, u smislu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, već su obrazloženi postojanjem opravdane sumnje potrebne za optuženje čime se sud nepotrebno upustio u odlučivanje o činjenicama koje opravdavaju podizanje optužbe i time svoje ovlašćenje u krivičnom postupku upodobio postupanju suda u fazi odlučivanja o potvrđivanju optužnice. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, utvrđivanjem postojanja opravdane sumnje u odnosu na krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u konkretnom slučaju, sud se u značajnijoj meri upustio u pitanje krivice okrivljenog i objektivnih elemenata krivičnog dela i izrazio svoj stav o optužnici.

Sudija Miroslav Cirba, je postupao kao predsednik sudećeg veća, dostavio spise na odlučivanje vanpretresnom veću, a zatim odlučivao kao predsednik vanpretresnog veća koje je donelo navedena rešenja o produženju pritvora, ocenjujući da, u konkretnom slučaju, postoji opravdana sumnja u odnosu na krivicu okrivljenog AA.

Postojanje takvog kvaliteta sumnje kod sudije Miroslava Cirbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, narušava pretpostavku njegove nepristrasnosti u daljem postupanju. Shodno tome, njegovo predsedavanje vanpretresnim većem Osnovnog suda u Šidu, koje je u tri navrata odlučivalo o produženju pritvoru prema okrivljenom AA, a gde je utvrđena opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, prema stavu ovog suda, upodobljava se procesnoj ulozi sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema tome, odlučivanje o osnovanosti i neophodnosti daljeg trajanja pritvora prema okrivljenom uz upuštanje u ocenu postojanja opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje treba da budu predmet raspravljanja na glavnom pretresu, u rešenjima Osnovnog suda u Šidu Kv 163/21 od 16.08.2021. godine, Kv 227/21 od 14.12.2021. godine i Kv 24/22 od 10.02.2022. godine, predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće sudije Miroslava Cirbe od sudijske dužnosti u krivičnom predmetu okrivljenog AA.

U konkretnom slučaju, sudija Miroslav Cirba, nije izuzet prilikom donošenja prvostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i odredbe člana 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Hauschildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz RZ 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, Kzz 880/2021 od 14.09.2021. godine, Kzz 851/2021 od 21.10.2021. godine, Kzz 1058/2021 od 21.10.2021. godine, Kzz 1176/2021 od 16.11.2021. godine i Kzz 1298/21 od 14.12.2021. godine, prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Bojana Grubanovića.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Grubanovića, pa je ukinuo pobijane pravnosnažne presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, koji će u ponovnom postupku, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, doneti pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić