.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1191/2023
07.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Slavice Ćirović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mionici K.br. 25/22 od 10.07.2023. godine i Kv.br. 50/23 od 31.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.11.2023. godine, većinom glasova doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavice Ćirović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mionici K.br. 25/22 od 10.07.2023. godine i Kv.br. 50/23 od 31.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici K.br. 25/22 od 27.10.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo utaja iz člana 207. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa vremenom proveravanja od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, te da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u posebnom postupku.
Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 211/22 od 22.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Mionici K.br. 25/22 od 27.10.2022. godine je potvrđena.
Nakon pravnosnažno okončanog postupka Osnovni sud u Mionici je rešenjem K.br. 25/22 od 22.05.2023. godine obavezao okrivljenog da na ime troškova krivičnog postupka plati oštećenom iznos od 78.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedenog rešenja žalbu je podneo branilac okrivljenog i ista je usvojena rešenjem Osnovnog suda u Mionici Kv. br. 40/23 od 07.07.2023. godine a pobijano rešenje je ukinuto i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
Prilikom ponovnog odlučivanja Osnovni sud u Mionici je rešenjem K.br. 25/22 od 10.07.2023. godine odbio zahtev oštećenog BB kojim je tražio da se okrivljeni AA obaveže da mu plati troškove krivičnog postupka.
Protiv navedenog rešenja, branilac okrivljenog je izjavio žalbu zbog neodlučivanja o troškovima za sastav žalbe, te je Osnovni sud u Mionici rešenjem Kv.br. 50/23 od 31.07.2023. godine odbio kao neosnovanu kako žalbu branioca okrivljenog, advokata Slavice Ćirović, tako i žalbu punomoćnika oštećenog, advokata Mitra Đenisića.
Protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Mionici Kv.br. 50/23 od 31.07.2023. godine branilac okrivljenog, advokat Slavica Ćirović je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti, a kojim suštinski pobija i rešenje Osnovnog suda u Mionici K.br. 25/22 od 10.07.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji kao osnovan i pobijana rešenja ukine, te spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) o kojoj nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.
Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona jer nisu dosuđeni troškovi na ime izjavljene žalbe podnete protiv rešenja kojim je okrivljeni obavezan da plati oštećenom troškove krivičnog postupka, koji su nastali bez krivice okrivljenog, pogrešnom primenom odredaba krivičnog postupka, odnosno suštinski krivicom oštećenog koji je svojim zahtevom za naknadu troškova inicirao postupak.
Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su bili predmet ocene i u drugostepenoj odluci, o čemu su na strani 2, pasus 8. i 9. i strani 3, pasus 1. dati dovoljni i jasni razlozi koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Osim toga, Vrhovni sud ukazuje da su troškovi krivičnog postupka u smislu člana 261. stav 1. ZKP izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog pravnosnažnog završetka, a kako je u konkretnoj situaciji postupak završen donošenjem pravnosnažne presude Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 211/22 od 22.02.2023. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim i kojom je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, to nije postojala mogućnost za ponovno odlučivanje o troškovima, jer se posebnim rešenjem može odlučiti samo o visini troškova, ali ne i o obavezi plaćanja troškova (član 262. stav 1. ZKP).
S obzirom na navedeno stav izražen u odluci Kzz 499/2018, na koju se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac poziva, nije od uticaja na drugačiju odluku suda u konkretnom slučaju.
Iz napred iznetih razloga, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
