Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je svaki podatak koji je okrivljena kritičnom prilikom podnela registru Agencije za privredne registre, istinit, i da je to jedino što je bitno za postojanje krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret. U vezi toga, isti ukazuje na postojanje razlike između podatka i dokumenta, ocenjujući da ugovor ne može predstavljati podatak. Prema navodima zahteva, nerazumevanje bića krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret, kao i pojma lažne isprave i neistinitog podatka, u konkretnom slučaju, uslovilo je vođenje krivičnog postupka protiv okrivljene, u kome je nižestepeni sud „na jedan polovičan građanskopravni način“ analizirao mogućnost sticanja udela okrivljene u preduzeću po osnovu predmetnog ugovora, zaključivši pritom da okrivljena nije mogla steći 100% udela, već samo 50% udela, i da je na taj način ostvareno biće krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret. Međutim, time se prema stavu branioca, ne ulazi uopšte u pojam istinitosti ili neistinitosti podataka, a što je bitno obeležje krivičnog dela za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, pa stoga branilac smatra da je u konkretnom slučaju povređen zakon na štetu okrivljene.

Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da su pobijane presude donete uz povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da su u pobijanim presudama učinjene navedene povrede zakona, a imajući pritom u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljene u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić