Pored toga okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka - sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 637/22 od 07.09.2022.godine, delimičnim usvajanjem kao osnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, samo u delu odluke o kazni, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 127/21 od 20.05.2022.godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, zbog krivičnog dela dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom i oglašen krivim, primenom odredaba člana 56. i 57. KZ, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.02.2021. do 18.03.2021.godine, kao i vreme provedeno po meri zabrane napuštanja stana od 18.03.2021. do 16.12.2021. godine, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Saša Milovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi stava 2. ZKP u vezi člana 367. stav 1. KZ i 208. stav 1. KZ, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Iz zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog iako ne označava, zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, već krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva, u situaciji kada okrivljeni zahteva i prima novac da bi „sklonio predmet“ i sprečio podnošenje tužbe za nepostojeći, izmišljeni dug od 2.900.000,00 dinara, kao naknadu za korišćenje javnog puta, radi se o krivičnom delu prevara, a ne o krivičnom delu primanje mita, jer se u konkretnom slučaju radi o lažnom prikazivanju činjenica u svrhu dovođenja oštećenog u zabludu sa namerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe. U konkretnom slučaju po navodima odbrane očigledno je umišljaj okrivljenog bio da prevari BB, da ga dovede u zabludu povodom izmišljenog duga, odnosno okrivljeni je postupao protivpravno isključivo u domenu prevare. Branilac dalje navodi da je okrivljeni zahtevao i primio novac da bi „sklonio predmet“ i sprečio podnošenje tužbe za nepostojeći, odnosno izmišljeni dug, zbog čega se ne radi o krivičnom delu primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, već o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ, odnosno o lažnom prikazivanju činjenica u svrhu dovođenja oštećenog u zabludu sa namerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je žalbene navode ocenio kao neosnovane i u obrazloženju presude Kž1 637/22 od 07.09.2022. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da je u konkretnoj situaciji pravilno primenjen Krivični zakonik i krivično delo pravilno pravno kvalifikovano kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, s obzirom da su se u radnjama okriviljenog stekla sva objektivna i subjektivna obeležja tog krivičnog dela (strana 3, drugi, treći, četvrti, peti, šesti i sedmi stav, drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Milovanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić