Apelacioni sud u Nišu, presudom 12Kž3 br. 15/15 od 31.08.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. B.N. i presudu Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 13/15 od 15.04.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. B.N., adv. J.R.-S., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 13/15 od 15.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3 br. 15/15 od 31.08.2015. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači navedene presude Višeg suda u Zaječaru i Apelacionog suda u Nišu i potvrdi presudu Osnovnog suda u Zaječaru K.br.721/12 od 16.12.2013. godine ili ukine presude Višeg suda u Zaječaru i Apelacionog suda u Nišu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da o sednici veća u kojoj će odlučivati o zahtevu obavesti okrivljenog i branioca.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.N. je nedozvoljen.

Prema navodima zahteva, pobijanom presudom Višeg suda u Zaječaru, kao drugostepenog suda, povređen je zakon iz razloga predviđenog članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP jer taj sud, u ponovljenom postupku, nije postupio po nalozima iz rešenja Apelacionog suda u Nišu kao suda trećeg stepena 12Kž3 br. 39/14 od 14.01.2015. godine, te nije utvrdio oblik vinosti okrivljenog, ni ko je i šta povodom konkretnih službenih putovanja uradio, odnosno propustio da uradi, niti je utvrdio odlučne činjenice vezane za obaveze svakog pojedinog lica u postupku obračuna, isplate i eventualnog vraćanja dela akontacije. Ovim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao nepotpuno utvrđeno.

Povredu zakona u smislu opšte odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe i u odnosu na postupak koji je prethodio donošenju pobijane presude Apelacionog suda u Nišu, kao suda trećeg stepena i s tim u vezi navodi propust suda da o sednici veća obavesti okrivljenog i branioca, čime ukazuje na povredu odredaba člana 511. stav 1. u vezi sa članom 464. stav 1. ZKP, mada to izričito ne kaže, a navodima da Apelacioni sud u Nišu u svojoj presudi nije dao razloge zašto to nije učinio, kao i navodima o međusobnoj protivrečnosti razloga te presude, kad sud ocenjuje žalbu branioca kao neosnovanu i istovremeno konstatuje da je delimično tačan navod žalbe da drugostepeni sud nije postupio po nalogu iz rešenja Apelacionog suda u Nišu 12Kž3 br. 39/14 i ponovo nije dao dovoljno razloga o subjektivnom odnosu okrivljenog prema učinjenom delu, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju takođe ovako formalno ne opredeljuje.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba člana 511. stav 1. u vezi sa članom 464. stav 1. ZKP i bitne povrede odredaba postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog nedostataka u činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažnoj presudi, to je zahtev branioca okr. B.N. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.