Na osnovu člana 261. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 262. ZKP obavezan je i da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 188.061,00 dinar, u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.650/20 od 31.08.2021. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Đurića, presuda Višeg suda u Beogradu K br.170/2019 od 04.02.2020. godine preinačena je tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 246. stav 7. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bliže navedenih u izreci drugostepene presude, a na osnovu člana 264. ZKP okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava suda, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marijana Trailović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 74. ZKP i bitne povrede odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 74. ZKP i na bitnu povredu odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PS Lazarevac od 20.09.2016. godine, koji je izvršen bez naredbe suda i protivno odredbama člana 156. stav 2. ZKP i 157. stav 5. ZKP, te na potvrdama na privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, koje su sačinjene nakon izvršenog pretresa.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno i bez naredbe suda ući u stan ili druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Lazarevac od 20.09.2016. godine utvrđeno je da je izvršeno pretresanje stana okrivljenog AA, vlasnika stana, da je pretresanje izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, bez naredbe suda i bez prisustva svedoka, zbog toga što postoji saglasnost držaoca stana, odnosno okrivljenog AA. Iz istog zapisnika proizilazi i da je okrivljeni navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisao bez primedbe.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je postojala saglasnost držaoca stana, okrivljenog AA, te da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane, nalazeći da napred navedeni dokaz predstavlja dokaz na kojem se sudska odluka može zasnivati.

Pri tome, činjenica na kojoj se insistira u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da u konkretnom slučaju nije postojao opravdan razlog da policijski službenici ne zatraže naredbu za pretres od nadležnog suda, nije od uticaja, obzirom da je pretres stana i drugih prostorija okrivljenog izvršen u svemu u skladu sa odredbama člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP. Ni činjenica da okrivljeni nije upozoren da može da uskrati ulazak u stan, nije od uticaja, obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o pretresanju stana i drugih prostorija na osnovu naredbe suda, shodno odredbi člana 156. ZKP, već o pretresanju koje je izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ni navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je tok pretresa shodno odredbi člana 157. stav 5. ZKP morao biti sniman i fotografisan, obzirom da pretresu stana nisu prisustvovali svedoci, nije od uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o postupku pretresanja iz člana 157. stav 5. ZKP (koja se odnosi na pretresanje na osnovu naredbe suda), već je pretres, kao što je već rečeno, izvršen na osnovu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, uz saglasnost držaoca stana.

Imajući u vidu da je pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog AA izvršeno u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, da je okrivljeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija protpisao bez primedbi, te da je bez primedbi potpisao i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima koji su kritičnom prilikom pronađeni u stanu, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da su nižestepene presude zasnovane na nezakonitim dokazima, te da su donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni suštinski saslušavan od strane policijskih službenika u svom stanu bez upozorenja o pravima iz člana 68. stav 1. ZKP i bez prisustva branioca, te da okrivljenom branilac nije određen ni pri formalnom saslušanju u PS Lazarevac dana 20.09.2016. godine, zaključujući da je okrivljeni u smislu odredbe člana 291. ZKP bez odlaganja morao biti sproveden nadležnom javnom tužiocu i da njegovo saslušanje nije ni moglo biti po povereno policiji, a na koji način je učinjena povreda odredaba člana 74. ZKP.

Po oceni ovoga suda, i napred izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Naime, i pored toga što okrivljeni AA nije imao branioca prilikom saslušanja u policiji dana 20.09.2016. godine, iz spisa predmeta utvrđuje se da mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti – advokat Nikola Đurić rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 351/16 od 07.12.2016. godine pre saslušanja u Višem javnom tužilaštvu na osnovu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, kojom prilikom je okrivljeni poučen i upozoren o svojim pravima u smislu odredbe člana 68. stav 1. ZKP. Iz zapisnika o saslušanju okrivljenog u svojstvu osumnjičenog, utvrđuje se i da je okrivljeni izjavio da želi da iznese svoju odbranu, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Nikole Đurića, te da je nakon poverljivog razgovora sa braniocem izjavio da će se braniti ćutanjem.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da pobijane presude nisu zasnovane na odbrani okrivljenog iz policije, već na njegovoj odbrani iznetoj na glavnom pretresu, to su ocenjeni neosnovanim navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda odredaba člana 74. ZKP na štetu okrivljenog.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, ostalim navodima zahteva ukazuje se na povredu odredaba člana 16. i člana 84. ZKP i osporavaju izvedeni dokazi i činjenična utvrđenja suda, isticanjem da svedok BB, policijski službenik, nije bio na licu mesta kada je policija ušla u stan okrivljenog, već je došao kasnije, koje povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje da je u konkretnom slučaju učinjena povreda odredaba člana 67. stav 1. Ustava, međutim kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti branilac nije priložio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a što je obaveza podnosioca zahteva u smislu odredbe člana 484. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, te je zahtev i u ovom delu odbacio.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić