Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 1. i 2. ZKP, obzirom da je u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu K-709/19 od 01.10.2020. godine određeno da u odnosu na oba krivična dela, povodom kojih je vođen krivični postupak, troškovi postupka padnu na teret budžeta, a da je nedostajao samo podatak o visini troškova, te da je branilac priložila zahtev za naknadu troškova, u kome je potraživala iznos od 142.500,00 dinara, u skladu sa Tarifom. Dalje se navodi da je prvostepeni sud u izreci pravnosnažne presude K-709/19 odredio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžeta i u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i u odnosu na krivično delo za koje je optužba odbijena, iz kog razloga nije ni bilo potrebe da se izdvajaju troškovi koji su nastali povodom odbrane za krivično delo u odnosu na koje je optužba odbijena.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Lukavac je neosnovan, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA vođen krivični postupak po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt br. 1286/17 od 16.04.2019. godine, kojim mu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-709/19 od 01.10.2020. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 264. stav 4. Zakonika o krivičnom postuku okrivljeni je oslobođen plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka i odlučeno je da isti padaju na teret budžeta. Istom presudom, prema okrivljenom AA je, na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivino delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i u odnosu na to krivično delo, na osnovu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Okrivljeni je preko branioca – advokata Jelene Lukavac dana 23.02.2022. godine, a nakon pravnosnažnog okončanja postupka, podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 142.500,00 dinara. Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, Osnovni sud u Novom Sadu je pobijanim prvostepenim rešenjem odbio zahtev branioca kao neosnovan, obzirom da se ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela u odnosu na koje je optužba odbijena, a veće iz člana 21. stav 4. ZKP Osnovnog suda u Novom Sadu je rešenjem KV 497/2022 od 14.09.2022. godine potvrdilo navedenu odluku, prihvatajući razloge iz prvostepenog rešenja.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom je predviđeno izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini, u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da je sud u konkretnom slučaju, na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela u odnosu na koje je optužba odbijena i to krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iz razloga što je za oba krivična dela, koja su okrivljenom stavljena na teret (krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ) vođen jedinstven krivični postupak i što se radi o troškovima na ime pristupa branioca na glavni pretres, uvida u spise predmeta, prisustvovanje ročištu za izricanje krivične sankcije, sastavu podneska sa troškovnikom, koji se ne mogu izdvojiti iz ukupno nastalih troškova, a koje sve radnje je branilac okrivljenog preduzimao u toku postupka i odnose se na oba krivična dela, dakle radi se o jedinstvenoj odbrani, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored iznetog, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom ukazuje da nije bilo mesta razdvajanju troškova, jer je u odnosu na oba krivična dela, odnosno i u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim (neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ) i u odnosu na krivično delo za koje je optužba odbijena (ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ) odlučeno da troškovi postupka padnu na teret budžeta.

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) i tačka 9), kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Oslobađanje okrivljenog od plaćanja troškova predviđeno u članu 264. stav 4. ZKP predstavlja izuzetak od pravila prema kojem se odluka o troškovima primarno zasniva na krivici za njihov nastanak. Okrivljeni se, zbog lošijeg materijalnog stanja oslobađa plaćanja troškova koji su prethodno isplaćeni iz sredstava organa postupka i koje treba vratiti budžetu, kao i plaćanja paušalnog iznosa. Pozivanjem na ovaj osnov, okrivljeni se ne može osloboditi plaćanja troškova koji ne idu u korist budžeta, već u korist trećih lica, poput troškova koji su načinjeni povodom nagrade i nužnih izdataka branioca, nužnih izdataka privatnog tužioca, oštećenog kao tužioca, oštećenog i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagrade i nužnih izdataka njihovih punomoćnika. U tom smislu kada sud okrivljenog oglasi krivim, nije ovlašćen da odluči da svi troškovi padnu na teret budžetskih sredstava, jer oni uključuju, pored ostalog, nagradu i nužne izdatke branioca koje je kod donete osuđujuće presude dužan da snosi okrivljeni.

Imajući u vidu navedenu odredbu člana 264. stav 4. ZKP, kao i činjenicu da se radi o izabranom braniocu, čiju nagradu i nužne izdatke je dužno da naknadi zastupano lice, u konkretnom slučaju okrivljeni AA, te kako napred navedena nagrada i nužni izdaci spadaju u troškove krivičnog postupka, koji su opredeljeni i precizirani u članu 261. stav 2. tačka 7) ZKP, to shodno citiranoj odredbi člana 264. stav 4. ZKP, ne predstavljaju troškove kojih se okrivljeni može osloboditi.

Sud je imao u vidu i presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 379/2020 od 20.05.2020. godine na koju se branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, ali nalazi da u konkretnom slučaju činjenično stanje, a i krivičnopravna situacija nisu isti, te se navedena odluka ne može primeniti u ovom konkretnom predmetu i u ovoj krivičnoprocesnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić