Branilac okr. D.B., adv. V.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona na štetu okr. D.B., u smislu odredaba člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž br. 1304/15 od 17.11.2015. godine i okr. D.B. oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.B., adv. V.Đ., je neosnovan.

Branilac okr. D.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na dokazu koji je nezakonit u smislu člana 16. stav 1. ZKP, i to na iskazu svedoka Ž.M. koji je on dao u postupku pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku, u svojstvu osumnjičenog za krivično delo iz člana 246a KZ, uz prisustvo četiri inspektora za suzbijanje narkomanije PU Čačak, koji slušaju šta će on reći i da li će postupiti onako kako oni od njega traže, a što je suprotno odredbama procesnog zakona da saslušanju okrivljenog mogu prisustvovati samo tužilac i branilac. S tim u vezi branilac okrivljenog navodi da je svedok Ž.M. u navedenom iskazu teretio okr. D.B. da mu je prodao sporni paketić opojne droge jer je ucenjen od strane inspektora da mu, ako tako kaže pred tužiocem neće biti određen pritvor i da je svedok M. taj iskaz, dat u večernjim časovima i koji je jedini dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda u odnosu na okr. D.B., demantovao narednog jutra pismenom izjavom i kasnije tokom postupka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

U konkretnom slučaju nije reč o korišćenju kao dokaza ranijeg iskaza koji je „svedok Ž.M.“ dao u svojstvu osumnjičenog kako se navodi u zahtevu, jer Ž.M. u predmetnom krivičnom postupku nije saslušavan kao svedok i nema to procesno svojstvo, već se sud, nakon što je krivični postupak u odnosu na Ž.M. kao saokrivljenog u ovom predmetu pravnosnažno okončan prvobitno donesenom presudom Višeg suda u Čačku K.br.30/14 od 01.04.2015. godine kojom je on oglašen krivim za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, a ista presuda u odnosu na okr. D.B. ukinuta, u ponovljenom prvostepenom postupku protiv okr. D.B., samo upoznao sa sadržinom iskaza saokrivljenog Ž.M. tako što je pročitao zapisnik o njegovom saslušanju kao osumnjičenog pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku KT. 1095/13 od 26.11.2013. godine, što je u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Odredbom člana 85. stav 5. ZKP, određeni su slučajevi kada se na iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka i propisano da ova zabrana postoji ako je iskaz okrivljenog pribavljen protivno uslovima iz stava 2. do 4. tog člana, naime ako okrivljenom koji se prvi put saslušava nisu saopštena ili mu nije omogućeno da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP ( stav 2.) ili ako izjava okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru i nakon što je u slučaju obavezne odbrane upozoren da će mu u protivnom biti postavljen branilac po službenoj dužnosti i o prisustvu branioca njegovom saslušanju nije uneta u zapisnik (stav 3.) ili ako je okrivljeni saslušan u odsustvu branioca, osim ako se, kada odbrana po zakonu nije obavezna, izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od časa kada je poučen o ovom pravu (stav 4.), kao i ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ZKP, koji propisuje zabranu i kažnjavanje svake primene mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakava druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, na osnovu Zapisnika o saslušanju osumnjičenog Ž.M. pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku, dana 26.11.2013. godine, utvrđeno je da je saslušanje osumnjičenog Ž.M. obavljeno u svemu u skladu sa odredbama procesnog zakona, uz prethodna upozorenja i pouke okrivljenog o pravima koja ima u krivičnom postupku, u smislu odredaba čl. 69. stav 1., 68. stav 1. i 74. ZKP i obaveštenje osumnjičenog o krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret (iz člana 246a stav 1. KZ), a da je saslušanje osumnjičenog obavljeno bez prisustva branioca koje u ovom slučaju nije obavezno po zakonu, pošto se osumnjičeni izričito izjasnio da neće angažovati branioca i da će se braniti sam. Dakle, procesne garancije u smislu odredaba člana 85. stav 2, 3. i 4. ZKP u konkretnom slučaju su bile ispunjene, što je i osumnjičeni Ž.M. potvrdio potpisivanjem zapisnika o saslušanju bez primedbi, a što ni prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.B., nije sporno.

Kada je reč o primeni sredstava prinude kojima se utiče na slobodnu volju okrivljenog prilikom davanja iskaza, u smislu člana 9. ZKP, zahtevom se ukazuje da se ista sastojala u prisustvu inspektora PU Čačak saslušanju saokrivljenog Ž.M. pred javnim tužiocem, kao vida pritiska na njega da da iskaz određene sadržine, a čije prisustvo je isključeno zakonom.

Međutim, ni jedna odredba važećeg procesnog zakona, primenjivanog u vreme saslušanja saokrivljenog Ž.M., ne propisuje koja lica mogu prisustvovati navedenoj dokaznoj radnji, niti postoji zakonska odredba koja zabranjuje prisustvo pripadnika organa unutrašnjih poslova.

U konkretnom slučaju, sudovi ne utvrđuju da su policijski službenici PU Čačak prisustvovali saslušanju tada osumnjičenog Ž.M. pred javnim tužiocem, ali i da su policijski službenici bili prisutni saslušanju saokrivljenog Ž.M., kako tvrdi branilac okr. D.B., njihovo prisustvo bilo bi od značaja samo ukoliko ima dokaza da je time i uopšte njihovim postupanjem uticano na slobodu volje okrivljenog radi davanja iskaza određene sadržine. Međutim, dokaza o takvom postupanju policijskih službenika u konkretnom slučaju nema, a kasnije izjave i izmenjena odbrana saokrivljenog Ž.M. u pogledu navoda o uceni i pritisku od strane policijskih inspektora kao razlogu davanja iskaza pred javnim tužiocem u kojem tereti okr. D.B., koja je bila predmet ocene suda i u vezi sa drugim izvedenim dokazima, nije prihvaćena od strane suda.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.B., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                       Janko Lazarević,s.r.