Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1251/21 od 22.10.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 68. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev i utvrdi da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 68. stav 1. KZ, u korist okrivljenog Ivana Nike.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Ivan Nika, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 355/19 od 08.02.2021. godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ koje krivično delo je izvršeno dana 29.04.2019. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog izjavljenim protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom drugostepenom presudom delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu preinačio prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog Ivana Niku zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.05.2019. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu u preostalom delu i žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu je u nepreinačenom delu potvrdio.

U obrazloženju navedene presude Apelacionog suda u Beogradu, između ostalog, je navedeno da su ocenjeni kao neosnovani žalbeni navodi Višeg javnog tužioca u Beogradu kojima se ukazuje da je prvostepeni sud donoseći odluku o kazni, povredio krivični zakon jer nije primenom člana 68. stav 1. KZ opozvao uslovnu osudu koja je okrivljenom izrečena presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 785/19 od 06.02.2020. godine, nalazeći da navedenu uslovnu osudu ne treba opozvati, iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu teške krađe koje nije istorodno sa predmetnim krivičnim delom, tako da sama priroda tog krivičnog dela ne ukazuje na nužnost primene odredbe člana 68. stav 1. KZ.

Pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 785/19 od 06.02.2020. godine okrivljeni Ivan Nika oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 61. KZ, koje krivično delo je izvršio dana 21.04.2019. godine, pa mu je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci sa rokom proveravanja od tri godine. Navedena presuda postala je pravnosnažna istog dana kada je i doneta – 06.02.2020. godine.

Odredbom člana 68. stav 1. KZ, kojom je regulisano opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela, propisano je da će sud opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo, u kom slučaju će primeniti odredbu člana 67. stav 3. tog zakonika.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da do opozivanja uslovne osude, zbog ranije učinjenog krivičnog dela dolazi ako su ispunjena dva uslova i to: kad sud utvrdi da je posle izricanja uslovne osude okrivljeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako je u pitanju takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, da se za njega znalo. Prema tome, ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo za koje se ne bi mogla izreći uslovna osuda, sud mora da opozove raniju uslovnu osudu.

U konkretnom slučaju, Viši sud u Beogradu, je pravnosnažnom presudom K 355/2019 od 08.02.2021. godine, utvrdio da je okrivljeni krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, izvršio dana 29.04.2019. godine, dakle, pre nego što je uslovno osuđen pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 785/19, koja presuda je postala pravnosnažna dana 06.02.2020. godine.

Nadalje, prema odredbi člana 66. stav 2. KZ, koja propisuje uslove za izricanje uslovne osude, ova krivična sankcija se ne može izreći za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna.

Sledstveno iznetom, zabrana izricanja uslovne osude odnosi se i na krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje je propisana kazna zatvora od pet do petnaest godina.

Budući da je Viši sud u Beogradu, okrivljenog Ivana Niku oglasio krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, koje je izvršio dana 29.04.2019. godine, dakle, pre nego što je uslovno osuđen pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 785/19 od 06.02.2020. godine, a za koje krivično delo se ne bi mogla izreći uslovna osuda u smislu člana 66. stav 2. KZ, s obzirom na propisanu kaznu, to po nalaženju ovog suda, nije ni bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za to delo znalo. Sledstveno iznetom, kod postojanja oba uslova iz člana 68. stav 1. KZ za opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela Viši sud u Beogradu je morao opozvati izrečenu uslovnu osudu citiranom pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu i okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora primenom odredbe člana 67. stav 3. KZ. Kako Viši sud u Beogradu, suprotno odredbi člana 68. stav 1. KZ, nije opozvao uslovnu osudu, iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi, to je odlukom o krivičnoj sankciji pobijanom prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 68. stav 1. KZ, u korist okrivljenog Ivana Nike.

Istu povredu zakona učinio je i Apelacioni sud u Beogradu, odbijanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu u delu kojim je ukazano na navedenu povredu zakona.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 68. stav 1. KZ, u korist okrivljenog Ivana Nike, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić