Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („službeni glasnik RS“ br. 65/13) održao sednicu veća, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni Prekršajni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima tako što svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenih čime je povredio pravo na odbranu okrivljenih.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predmetni prekršajni postupak pokrenut od strane Ministarstva unutrašnjih poslova PU Novi Pazar, zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka broj 1-813-00136/14 od 25.03.2014. godine i to protiv okrivljenih D.B., S.A. i P.S. zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a protiv okrivljene B.M. zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. u vezi stava 2. Zakona o javnom redu i miru.

Prekršajni sud u Novom Pazaru doneo je presudu Pr 2-1266/14-62 od 21.05.2014. godine kojom su okrivljeni D.B., S.A. i P.S. oglašeni odgovornim zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđeni na novčane kazne u iznosu od po 8.000,00 dinara, dok je okrivljena B.M. oglašena odgovornom zbog prekršaja iz člana 15.stav 1. u vezi stava 2. Zakona o javnom redu i miru i osuđena na plaćanje novčane kazne u iznosu od 15.000,00 dinara, te su okrivljeni obavezani da navedenu novčanu kaznu plate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. S obzirom na to da okrivljeni u navedenom roku nisu platili novčane kazne na koje su osuđeni citiranom presudom Prekršajnog suda u Novom Pazaru, rešenjima Prekršajnog suda u Novom Pazaru Ipr. 3065/14- 63-6 od 08.10.2014. godine, okrivljenima su zamenjene izrečene novčane kazne kaznama zatvora i to okrivljenima S.A., D.B. i P.S. novčane kazne u iznosu od po 8.000,00 dinara kaznama zatvora u trajanju od 8 dana i okrivljenoj B.M., novčana kazna u iznosu od 15.000,00 dinara kaznom zatvora u trajanju od 15 dana. Na ova rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru, branilac okrivljenih, advokat N.M. izjavila je žalbu u kojoj je navela da joj kao braniocu okrivljenih prvostepena presuda nije uručena, te da ista stoga ne može biti pravnosnažna, koju žalbu je prvostepeni sud rešenjem Ipr. 3065-14-63-6 od 23.10.2014. godine odbacio kao nedozvoljenu, smatrajući je prigovorom okrivljenih na rešenje o izvršenju Prekršajnog suda u Novom Pazaru Ipr. br. 3065/14-63-6 od 08.10.2014. godine.

Prema odredbi člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima, protiv pravnosnažne presude može se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju ili je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtevom Republičkog javnog tužioca ne ukazuje se na neku od povreda prekršajnog postupka koja je učinjena presudom Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. br. 2-1266/14-62 od 21.05.2014. godine, već se izneti navodi zahteva odnose na postupanje prvostepenog suda nakon donošenja pobijane presude, a koje se odnosi na nedostavljanje presude braniocu okrivljenih.

Odredbom člana 307. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da presuda, odnosno rešenje stiču svojstvo pravnosnažnosti kada se više ne mogu pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena.

Imajući u vidu da prvostepena presuda nije dostavljena braniocu okrivljenih što je prvostepeni sud bio u obavezi da učini u smislu odredbe člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, te da se samim tim presuda još uvek može pobijati žalbom, to ista nije stekla svojstvo pravnosnažnosti u smislu člana 307. stav 1. ZPR-a. S obzirom na to da navedena presuda nema pravni karakter pravnosnažne sudske odluke ista ne može biti predmet ispitivanja povodom zahteva za zaštitu zakonitosti i ocena njene zakonitosti bi bila u suprotnosti sa odredbom člana 285. stav 1. ZPR-a koja predviđa da se ovaj vanredni pravni lek može podneti samo protiv pravnosnažne sudske odluke, Vrhovni kasacioni sud je zahtev Republičkog javnog tužioca ocenio kao nedozvoljen.

Postupajući sudija je na prvostepenu presudu stavio klauzulu prvnosnažnosti i to dana 03.07.2014. godine – koja se odnosi na okrivljenog S.A., a dana 15.06.2014. godine – koja se odnosi na okrivljene D.B., P.S. i B.M., ali, s obzirom na to da klauzula pravnosnažnosti nije sastavni deo pobijane presude, pogrešno stavljenu klauzulu postupajući sudija može po službenoj dužnosti ukinuti u redovnom postupku i zatim postupiti u skladu sa članom 161. stav 1. ZKP, pa iz iznetih razloga nije bilo mesta podnošenju zahteva za zaštitu zakonitosti protiv ove odluke.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 285. stav 1. i člana 286. stav 1. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović ,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.