.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1199/2015
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.Z., zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Z., advokata A.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Negotinu K br.5/15 od 26.06.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.734/15 od 19.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Negotinu K br.5/15 od 26.06.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.734/15 od 19.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Negotinu K br.5/15 od 26.06.2015. godine okrivljeni D.Z. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine.
Istom presudom obavezan je okrivljeni D.Z. da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 39.419,00 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja kao i da oštećenoj K. banci AD naknadi štetu u iznosu od 2.540.762,37 dinara u roku do 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.734/15 od 19.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Negotinu i branioca okrivljenog D.Z. i presuda Višeg suda u Negotinu K br.5/15 od 26.06.2015. godine je potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.Z., advokat A.S. zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. i 8. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.Z. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. i 8. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u pobijanim odlukama, navodi da tokom prvostepenog postupka nije na pouzdan način utvrđeno da je optuženi učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, jer nije na pouzdan način utvrđeno činjenično stanje. Naime u konkretnom slučaju radi se o čeličnoj kasi, koja je tokom radnog vremena bila otključana i u koju su pristup imali radnici banke, pa i saslušani svedoci u ovom krivičnom postupku, pa se postavlja pitanje da li je okrivljeni učinio delo koje mu se stavlja na teret ili je isto mogao učiniti još neko ko je imao pristup trezoru, i da li je okrivljeni sam učinio delo koje mu se stavlja na teret, ili su i druga lica imala učešće u nastalom manjku, u kom pravcu prvostepeni sud i nije sproveo postupak.
Kako su dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.Z. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
