Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 63/2015 od 29.10.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Kikindi K 171/2012 od 20.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene N.S., advokat D.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP u vezi člana 439. tač. 1, 2. i 3. ZKP i člana 451. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe i tako što će istovremeno odrediti da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pobijanih presuda u delu koji se odnosi na obavezu okrivljene da solidarno naknadi iznos manjka oštećenom odloži ''do konačne odluke Vrhovnog kasacionog suda po ovom zahtevu''.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene N.S., advokata D.T. je neosnovan.

Branilac okrivljene N.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljene navodima da ista kritičnom prilikom nije u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist preduzela radnje izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. KZ koja se ogleda, između ostalog, u prisvajanju novca ili drugih pokretnih stvari koje su okrivljenoj poverene na radu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 364. stav 1. KZ propisano je da će se onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnje izvršenja istog sastoje se u prisvajanju novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje su licu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji u nameri prisvajanja sebi ili drugom pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi člana 364. stav 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke i odgovarajućeg dela obrazloženja pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena N.S. u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist preduzela radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju koja se ogleda u prisvajanju novca ili drugih pokretnih stvari koje su joj poverene na radu, dakle, po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, delo za koje je okrivljena oglašena krivom, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. i tačka 3. ZKP zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, u zahtevu se ne ukazuje na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, a iz obrazloženja zahteva i navoda da nema dokaza da je okrivljena N.S. prisvojila novac i robu koji joj je bio poveren na radu, jer je manjak u predmetnom objektu utvrđen u vreme kada se ista nalazila na godišnjem odmoru, isticanjem da se veštak ekonomske struke izjasnio da se ne može utvrditi koja roba nedostaje, jer nije vođeno robno knjigovodstvo, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se u ovom delu, pozivanjem na dozvoljene razloge, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljene u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako povreda odredbe člana 451. stav 1. ZKP kao i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene N.S. ukazuje ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene N.S., advokata D.T. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.