Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA - advokatu Milanu Drobnjakoviću shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP navodeći da su razlozi suda za odbijanje predloga za određivanje pritvora prema okrivljenom, a po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP potpuno nejasni. Naime, po stavu tužioca nejasno je kako ranija osuđivanost okrivljenog, od čega jedanput za istovrsno krivično delo, ne predstavlja okolnost koja kao osobita ukazuje da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kao što je nejasan i neprihvatljiv stav suda da je za određivanje pritvora po ovom zakonskom osnovu potrebno postojanje konkretne, izvesne i realne opasnosti od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu, a što po nalaženju tužioca nema zakonsko uporište u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP-a.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u pobijanim pravnosnažnim rešenjima sud je dao jasne razloge za svoj stav u oceni navoda Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju, iznetim u predlogu za određivanje pritvora prema okrivljenom.

Naime, sud je cenio okolnosti navedene u predlogu za određivanje pritvora prema okrivljenom ( koje se ističu i u zahtevu za zaštitu zakonitosti ), te je našao da one ne opravdavaju određivanje pritvora iz zakonskih razloga propisanih u članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer ne ukazuju da je opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu konkretna, izvesna i realna. Faktički, sud je za svoju ocenu nepostojanja zakonskih razloga za određivanje pritvora po predloženom zakonskom osnovu dao potpuno jasne razloge. Da li je ovakva ocena navedenih okolnosti pravilna ili nepravilna, bez uticaja je na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koju tužilac ističe u zahtevu, već je za postojanje ove procesne povrede bitno da li je sud za svoju ocenu iznetih okolnosti i s tim u vezi zauzet stav, dao jasne razloge.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sud je za svoj stav dao potpuno jasne razloge koje, Republički javni tužilac ne prihvata, jer se ne slaže sa ocenom i stavom suda o nepostojanju razloga za određivanje pritvora prema okrivljenom po zakonskom osnovu propisanom u članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Nadalje, neprihvatljivi su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da razlozi izneti u pobijanim rešenjima o potrebi postojanja konkretne, izvesne i realne opasnosti od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu kao uslova za određivanje pritvora po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nemaju zakonsko uporište u toj odredbi zakona.

Ovo stoga što bi se u suprotnom, kada bi opasnost od ponavljanja krivičnog dela mogla biti i apstraktna, radilo o takozvanom „preventivnom pritvoru“ a ne o pritvoru kao meri obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka ( član 188. stav 1. tačka 7) ZKP-a, član 30. stav 1. Ustava Republike Srbije ). Zbog toga je Ustavom i zakonom isključena mogućnost određivanja pritvora po ovom zakonskom osnovu pozivanjem na apstraktnu mogućnost izvršenja krivičnog dela, već ta mogućnost mora biti izvesna i realna, kako je to pravilno našao sud u pobijanim rešenjima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić