Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.V., advokata P.J., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog, odnosno član 74. tačke 3) ZKP, jer nisu bili ispunjeni uslovi za određivanje pritvora okrivljenom V.V., budući da okrivljeni nije imao branioca od momenta zadržavanja, kao i za vreme saslušanja kod Osnovnog javnog tužioca u Boru, odnosno kod sudije za prethodni postupak, pa sud nije mogao da odredi pritvor okrivljenom dok prethodno ne obezbedi da on bude saslušan u prisustvu branioca, odnosno sud nije mogao da odlučuje o osnovanosti predloga Osnovnog javnog tužioca u Boru za određivanje pritvora prema okrivljenom V.V., a s obzirom na to da mu nije obezbeđena obavezna odbrana i da je svoj iskaz dao bez prisustva branioca u situaciji kada mu se morala obezbediti obavezna odbrana, a po oceni branioca nije od uticaja okolnost da je okrivljenom neposredno pre saslušanja određen branilac po službenoj dužnosti. Takođe, u zahtevu se ističe da se ne može prihvatiti stav izražen u pobijanoj drugostepenoj odluci, a da činjenica da branilac okrivljenog po službenoj dužnosti nije mogao da pristupi i da brani okrivljenog prilikom saslušanja zbog opšte poznatih okolnosti - obustave rada advokata, ne predstavlja sa stanovišta zakona i prava okrivljenog na pravično suđenje, opravdan razlog zbog kojeg okrivljenom nije obezbeđena obavezna odbrana.

Iznete navode branioca okrivljenog da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 74. tačke 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 212. stav 1. ZKP je propisano da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da će pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana sud saslušati okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora, te da saslušanju mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac, dok je stavom 3. istog člana propisano da je sud dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog, a da se saslušanje može obaviti u odsustvu obaveštenih lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt 660/14 od 19.12.2014. godine okrivljenom V.V. postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat P.J., a u postupku koji se protiv okrivljenog V.V. vodi zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, te da iz zapisnika o saslušanju okrivljenog Kpp 39/14 od 21.12.2014. godine proizilazi da je sudija za prethodni postupak pre saslušanja okrivljenog V.V. konstatovao da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti, advokat P.J. telefonom obavešten o saslušanju okrivljenog, te da je isti obavestio postupajućeg sudiju za prethodni postupak da zbog opšte poznatih okolnosti vezanih za štrajk advokata u celoj Republici Srbiji ne može da pristupi ročištu.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije povređen zakon na štetu okrivljenog iz člana 74. tačke 3) ZKP, jer je okrivljenom V.V. pritvor određen počev od 19.12.2014. godine, kada je lišen slobode i kog dana mu je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt 660/14 od 19.12.2014. godine postavljen branilac po službenoj dužnosti, a koji branilac je telefonom bio obavešten o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog pred sudijom za prethodni postupak 21.12.2014. godine kada je okrivljeni i saslušan u odsustvu uredno obaveštenog branioca. Dakle, iz navedenog jasno proizilazi da je okrivljeni V.V. imao branioca od lišenja slobode, u smislu člana 74. tačka 3) ZKP koji branilac je u smislu člana 212. stav 3. ZKP bio obavešten o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog u ovom postupku, zbog čega su navodi iz zahteva branioca okrivljenog da sud nije mogao da odredi pritvor okrivljenom dok prethodno ne obezbedi da okrivljeni bude saslušan u prisustvu branioca i da je predlog Osnovnog javnog tužioca u Boru za određivanje pritvora prema okrivljenom bio neosnovan jer okrivljenom nije obezbeđena obavezna odbrana, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                Janko Lazarević, s.r.