Presudom Višeg suda u Negotinu 4Kž1 br.103/2017 od 15.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Dragana Smiljanića, a presuda Osnovnog suda u Negotinu 3K br.50/17 od 25.08.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dragan Smiljanić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da utvrdi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona i „oslobodi okrivljenu AA odgovornosti da je izvršila krivično delo iz člana 194. KZ“.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim iz obrazloženja zahteva u vezi sa ovom povredom proizilazi da branilac ukazuje na povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP isticanjem da se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, jer u konkretnom slučaju oštećena nije član porodice u smislu člana 112. tačka 28. KZ. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da su sin okrivljene, VV i oštećena BB razvedeni i odjavljeni sa adrese okrivljene AA još jula meseca 1998. godine, te da kada se radi o vanbračnom suprugu i roditeljima drugog vanbračnog supruga – traži se da žive u zajedničkom domaćinstvu, pa stoga prema stavu branioca u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se primeni član 194. KZ i okrivljena AA oglasi krivom zbog predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 112. stav 28. Krivičnog zakonika propisano je da se članom porodice smatraju: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili dete je na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva smatraju se članovima porodice.

Imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena AA kritičnom prilikom u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem, primenom nasilja i bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo člana svoje porodice - svoje snaje, oštećene BB, radnjama bliže opisanim u izreci, to u radnjama okrivljene stoje svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kako to pravilno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud.

Kako su, dakle, oštećena BB, kao snaja, i okrivljena AA, kao njena svekrva, članovi porodice, u smislu odredbe člana 112. stav 28. KZ, to su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da u radnjama okrivljene nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, obzirom da oštećena i okrivljena ne žive u zajedničkom domaćinstvu.

Prilikom donošenja odluke ovaj sud je imao u vidu činjenicu da je branilac okrivljene uz zahtev za zaštitu zakonitosti dostavio presudu Opštinskog suda u Negotinu P br. 933/98 od 20.07.1998. godine o razvodu braka oštećene BB i VV, sina okrivljene AA, kao i potvrdu MUP-a RS PU Bor PS Negotin od 16.07.2014. godine, iz koje proizilazi da je oštećena BB odjavljena iz domaćinstva okrivljene, međutim ove okolnosti, kao nove činjenice i novi dokazi dostavljeni sudu nakon pravnosnažnosti pobijanih presuda, predstavljaju osnov podoban za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka, a ne osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je ovaj sud našao da su navedene činjenice bez značaja, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ove bitne povrede sastoje, već s tim u vezi ističe da oštećena BB nije snaja okrivljene AA, već bivša snaja, te da sud prilikom donošenja odluke nije sa dovoljnom pažnjom cenio iskaz okrivljene – da se u vreme izvršenja krivičnog dela oštećena nalazila iza njenog sina VV, tako da njih dve ni u jednom trenutku nisu bile ni u kakvom kontaktu telima, kao i da je kritičnom prilikom sin okrivljene prevrnuo agregat koji je pao na nogu oštećene, izražavajući pri tome „sumnju u pogledu izdatog uverenja o povredama oštećene BB“.

Izloženim navodima zahteva se, po oceni ovoga suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa ocenom dokaza, dakle ukazuje se na povredu odredaba člana 440. ZKP, a iz kojih razloga, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenom preko branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Najzad, istim zahtevom ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, a da su navedeni razlozi u znatnoj meri protivrečni, kao i da je izreka presude „netačna i nejasna“, te na povredu odredaba člana 420. ZKP, iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić