Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 254/2019 od 21.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog Dušana Milivojevića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 912/19 od 27.12.2019. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 456. stav 2. i člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 60. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku kojom će utvrditi da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon u korist okrivljenog Dušana Milivojevića.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, te je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Nišu Kv 1198/18 od 10.12.2018. godine, povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 2) u vezi člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 60. stav 3. Krivičnog zakonika, u korist okrivljenog Dušana Milivojevića.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Dušan Milivojević, Osnovnom sudu u Nišu dana 08.10.2018. godine, podneo zahtev za spajanje kazni po citiranim pravnosnažnim presudama i izricanje jedinstvene kazne navodeći da su „sva dela izvršena u sticaju, a da na njih nisu primenjene odredbe člana 30. stav 1. tačka 1) KZ... a na osnovu odredbi ... člana 60. stav 3. KZ...“ iz kojih navoda proizlazi da okrivljeni u zahtevu ukazuje i na „jedinstvenu novčanu kaznu kao sporednu“. Odlučujući o zahtevu okrivljenog Dušana Milivojevića, prvostepeni sud je u izreci pobijane prvostepene presude naveo da je usvajanjem zahteva Osnovnog javnog tužioca u Nišu za izricanje jedinstvene kazne preinačio u pogledu odluke o kazni navedene pravnosnažne presude i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i tri meseca, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne po navedenim pravnosnažnim presudama, iako je zahtev za spajanje kazni i izricanje jedinstvene kazne podneo sam okrivljeni, a ne javni tužilac.

Nadalje, odredbom člana 208. KZ, propisano je da će se učinilac krivičnog dela prevara iz stava 1. tog člana kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom u skladu sa kojom odredbom je okrivljeni navedenim pojedinačnim pravnosnažnim presudama oglašen krivim zbog izvršenja više krivičnih dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ i osuđen na pojedinačne kazne zatvora i novčane kazne u određenom iznosu. Međutim, Osnovni sud u Nišu u izreci pobijane prvostepene presude označava pravnosnažne presude koje preinačava u delu odluke o kazni, ali pritom navodi samo kazne zatvora koje uzima kao utvrđene i po tom osnovu okrivljenom izriče jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i tri meseca, primenom odredbi člana 60, 62. i 63. KZ, ne navodeći i novčane kazne kao sporedne u odnosu na koje je bio u obavezi da primeni odredbu člana 60. stav 3. KZ.

Pored toga, prvostepeni sud u izreci presude navodi da je okrivljeni pojedinačnim pravnosnažnim presudama oglašen krivim za krivično delo „teška prevara“ iz člana 208. stav 1. KZ što nije zakonski naziv krivičnog dela koje propisuje navedena odredba, a što je u suprotnosti sa članom 424. stav 1. tačka 2) ZKP, kojim je propisano da će sud u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, između ostalog, izreći i „zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe zakona primenjene“.

Po nalaženju ovog suda svi navedeni nedostaci izreke prvostepene presude istu čine nerazumljivom, čime je pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Nišu Kv 1198/18 od 10.12.2018. godine, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud u svojoj presudi nije dao razloge koji se tiču izrečenih novčanih kazni u navedenim pojedinačnim presudama iako se poziva na odredbe člana 60. i 62. KZ, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u korist okrivljenog.

Nadalje, odredbom člana 60. stav 3. KZ, propisano je da će „novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud izreći ako je utvrđena makar i za jedno krivično delo u sticaju, a ako je utvrdio više novčanih kazni izreći će jednu novčanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4) tog člana, dok je odredbom člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP, određeno da će „sud presudom kojom usvaja zahtev za izricanje jedinstvene kazne: tačka 1) preinačiti ranije presude u pogledu odluke o kazni i izreći jedinstvenu kaznu (član 552. tačka 1).

Kako je prvostepeni sud propustio da pravilnom primenom navedenih odredbi okrivljenog za više krivičnih dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje delo je propisano kumulativno izricanje kazne zatvora i novčane kazne, pored jedinstvene kazne zatvora osudi i na jednu novčanu kaznu, u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4) i člana 60. KZ, to je pobijanom prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 556. stav 1. tačka 1) i člana 60. stav 3. KZ u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su drugostepenom presudom učinjene iste povrede zakona kao i prvostepenom presudom u korist okrivljenog Dušana Milivojevića.

Naime, Apelacioni sud u Nišu je odlučujući o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude po svim zakonskim osnovima doneo presudu Kž1 254/2019 od 21.03.2019. godine kojom je žalbu okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio nalazeći da se žalbom samo načelno i bez obrazloženja ukazuje da je prvostepeni sud povredio odredbe člana 60. i člana 552. stav 1. ZKP, te da je stoga prvostepeni sud pravilnom primenom člana 552. tačka 1) ZKP, po zahtevu okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne, a potom i odredbi člana 60. i 62. KZ, okrivljenom odmerio jedinstvenu kaznu za dela u sticaju.

Iz iznetog proizlazi da stoji činjenica da drugostepeni sud ispitujući prvostepenu presudu po žalbi okrivljenog nije dao razloge u pogledu navoda žalbe da se „u pobijanoj presudi nigde ne spominje jedinstvena sporedna novčana kazna iako je to zahtevom precizirano u skladu sa odredbom člana 60. stav 3. u vezi člana 62. KZ“, u kom delu je okrivljeni izjavio žalbu na svoju štetu.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je načelo zabrane preinačenja na štetu optuženog prema kome se presuda, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, dok je odredbom člana 451. stav 1. ZKP, propisano da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

Po oceni ovoga suda, drugostepeni sud je trebalo da u obrazloženju presude navede razloge, pozivajući se na odredbu člana 453. ZKP, da bi usvajanjem žalbe okrivljenog u navedenom delu bilo povređeno načelo zabrane preinačenja krivične sankcije na štetu okrivljenog i da u takvoj situaciji nije bio ovlašćen da preinači prvostepenu presudu na štetu okrivljenog u pogledu krivične sankcije po žalbi izjavljenoj samo u njegovu korist.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud trebalo da žalbu okrivljenog koju je izjavio na svoju štetu odbaci kao nedozvoljenu, primenom člana 456. stav 2. ZKP, imajući u vidu da je okrivljeni žalbu izjavio i po drugim zakonskim osnovima (zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona), a ne samo zbog odluke o krivičnoj sankciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud u korist okrivljenog učinio iste povrede zakona kao i prvostepeni sud kao i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 456. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio kao osnovan zahtev Republičkog javnog tužioca, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP, utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu Kv 1198/18 od 10.12.2018. godine povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 2) u vezi člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP, i člana 60. stav 3. KZ, u korist okrivljenog Dušana Milivojevića, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude, dok je zahtev Republičkog javnog tužioca u preostalom delu koji se odnosi na presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 254/19 od 21.03.2019. godine, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odbio kao neosnovan.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić