Presudom Višeg suda u Čačku Kž br.139/17 od 01.08.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K br.213/15 od 07.03.2017., potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragiša Đurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog, te da donese presudu kojom će okrivljenog osloboditi od optužbe, jer dela zbog kojih je oglašen krivim nisu krivična dela.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti i pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da iz zakonskog opisa krivičnog dela iznuđivanje iskaza iz člana 136. stav 1. KZ proizilazi da izvršilac može biti samo službeno lice koje radnju izvršenja preduzima u vršenju službe, a u tački 2 izreke prvostepene presude se ne navodi da je okrivljeni radnju izvršenja učinio u svojstvu službenog lica, odnosno policijskog službenika PS ... . Kako prvostepeni sud u stavu dva izreke nije utvrdio da je okrivljeni krivično delo izvršio u svojstvu službenog lica, već je samo naveo da je postupao „istom prilikom i na istom mestu, kao u tački jedan izreke presude“, prema stavu branioca, imajući u vidu da je svojstvo učinioca bitan element krivičnog dela iznuđivanje iskaza, opis dela iz stava dva izreke prvostepene presude ne predstavlja krivično delo iznuđivanje iskaza, te su i prvostepeni i drugostepeni sud, koji je odbio žalbu branioca, učinili navedenu povredu zakona.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, istu povredu zakona, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje odluke, na strani 2 stav 5, 6, 7, 8. i 9. izneo dovoljne i jasne razloge na osnovu kojih je zaključio da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih je oglašen krivim. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su nejasni razlozi izneti u pobijanim presudama u odnosu na zaključak da je crvenilo na licu oštećenog nesporno i zasigurno postojalo, te da „konstatacija prvostepenog suda da je osuđeni zlostavljao i vređao ljudsko dostojanstvo oštećenog nema razloga u odlučnim činjenicama na kojima bazira ovaj zaključak“, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu iskaza oštećenog, koji je zainteresovan za ishod spora, pri čemu nije imao u vidu da su iskazi oštećenog i saslušanih svedoka kontradiktorni, nadalje zaključujući da „što se navodnog zlostavljanja i mučenja tiče, oštećeni to ničim nije dokazao“.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te da osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić