Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 595/21 od 21.09.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i žalba branioca okrivljenog Aleksandra Đurića, advokata Nikole Dumnića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog Aleksandra Đurića, advokat Nikola Dumnić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) u vezi stava 2. ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija UKP – Služba za borbu protiv droga na adresi ... od 09.05.2020. godine nezakonit dokaz jer je pretres stana izvršen suprotno odredbama ZKP, s obzirom da je okrivljeni kao držalac predmetnog stana u trenutku preduzimanja pretresa bio zadržan u policiji, da isti nije prisustvovao pretresu i da je za njega saznao mesec dana nakon lišenja slobode iz naredbe o proširenju istrage, a pretresu nije prisustvovao ni branilac, koji nije obavešten o ovoj radnji, dok vlasnica predmetnog stana nije samoinicijativno pozvala ovlašćene policijske službenike, koji su vršili pretresanje, niti je ona u momentu preduzete radnje pretresanja stana bila držalac, jer je stan izdala u zakup, a i svedok pretresa AA, nije od početka bio prisutan navedenoj radnji. Pored toga je naveo da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za pretresanje stana bez naredbe u smislu člana 158. ZKP, jer prilikom pretresa, stan ne otvara držalac već vlasnik stana, te smatra da su svi dokazi koji su proistekli iz ovakve nezakonite radnje, takođe nezakoniti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija UKP – Služba za borbu protiv droga na adresi ... od 09.05.2020.godine, proizilazi da je pretresanje izvršeno na osnovu odredbe člana 158. stav 1. ZKP, bez naredbe suda i da je kao razlog ovakvog pretresanja navedeno da postoji saglasnost držaoca stana, u smislu odredbe člana 158. stav 3. ZKP. Pored toga pretresanju je pored dva punoletna građana kao svedoka AA i BB, prisustvovala i VV koja je vlasnik stana na adresi u ..., Ulica ... Uprava kriminalističke policije – Služba za borbu protiv droga je dana 09.05.2020. godine, istog dana kada je sačinjen zapisnik, na osnovu člana 160. ZKP dostavila sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, izveštaj o pretresanju stana i drugih prostorija bez naredbe, navodeći da je u konkretnom slučaju dobijena saglasnost držaoca stana i drugih prostorija (u smislu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP), sa prilozima potvrdom o ulasku u stan i druge prostorije UKP – Služba za borbu protiv droga na navedenoj adresi od 09.05.2020. godine i zapisnik o pretresanju sa istim datumom. Sudija za prethodni postupak sačinila je službenu belešku dana 13.05.2020. godine i u istoj utvrdila da su bili ispunjeni uslovi za pretresanje bez naredbe o pretresanju.

Odredbom člana 152. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Stavom 2. istog člana propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Odredbom člana 158. stav 1. ZKP propisano je da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu: 1) uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije; 2) ako neko zove u pomoć; 3) radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela; 4) radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog; 5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje, o ulasku u prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka biće sačinjen zapisnik u kome će se naznačiti razlozi ulaska i pretresanja.

Odredbom člana 160. ZKP propisano je da kada javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju, dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Pravilno je Apelacioni sud u Beogradu na strani četiri presude Kž1 595/21 zaključio, da je saglasnost za pretresanje dala vlasnik stana VV, koja je okrivljenom izdala stan, koja je imala ključ od stana i koja, shodno odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ima svojstvo držaoca stana, jer državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina), kao i da više lica može imati državinu stvari ili prava.

Prema tome činjenica da je pretresanju stana prisustvovala VV, koja je vlasnik stana na adresi u ..., Ulica ..., stan broj ..., pored dva punoletna građana kao svedoka AA i BB, a koji su svojeručno potpisali zapisnik, a da je nakon pretresanja stana sačinjen zapisnik, a zatim i izveštaj o preduzetom pretresanju i dostavljen sudiji za prethodni postupak, čini navedeni zapisnik o pretresanju zakonitim dokazom, što su i svi drugi dokazi proizašli iz ove radnje.

Pri tome na zakonitost ovog dokaza ne utiče činjenica da je u momentu pretresanja stana bez naredbe suda 09.05.2020. godine, okrivljeni Aleksandar Đurić bio lišen slobode jer mu je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 170/20 od 10.05.2020. godine, te da isti nije prisustvovao pretresanju stana, kao ni njegov branilac, jer njihovo prisustvo prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije obavezno.

Iz iznetog proizlazi da su ovlašćena službena lica policije tokom predistražnog postupka koji je vođen protiv okrivljenog Aleksandra Đurića, u svemu postupila u skladu sa odredbama članova 152., 153., 158. i 160. ZKP, te zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija UKP – Služba za borbu protiv droga na adresi ... od 09.05.2020. godine, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Kako je, dakle, navedeni zapisnik o pretresanju stana sačinjen u svemu u skladu sa odredbama ZKP, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đurića, advokata Nikole Dumnića, kojima se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Đurića u podnetom zahtevu ističe da je u donošenju pobijane drugostepene odluke Apelacionog suda u Beogradu Kž1 595/21 od 21.09.2021. godine, učestovalo troje sudija i to Zoran Savić, kao predsednik veća, Zdravka Đurđević i Vesna Petrović, kao članovi veća, koji su u istom krivičnom postupku učestvovali povodom žalbe na produženje pritvora okrivljenog Aleksandra Đurića u odlukama Kž2 1875/20 od 02.09.2020. godine i Kž2 2324/20 od 28.10.2020. godine, u kojim odlukama su detaljno analizirane okolnosti i izražen visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je neophodno za donošenje odluke o navedenoj meri pritvora, te da ovo predstavlja formirano predubeđenje da je okrivljeni izvršio predmetna krivična dela, koje izaziva sumnju u nepristrasnost sudija, te su ispunjeni uslovi za izuzeće sve troje sudija. Branilac je ukazao na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odredbu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije o nezavisnom i nepristrasnom sudu, kao i člana 37. stav 1. ZKP, odredbe o izuzeću sudija, kada postoji sumnja u pogledu njihove nepristrasnosti, te citirao odluku u predmetu Hausshildt protiv Danske, Evropskog suda za ljudska prava, kojom prilikom je utvrđena povreda člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da je veće Apelacionog suda u Beogradu, u čijem sastavu su bili sudija Zoran Savić, kao predsednik veća, Zdravka Đurđević i Vesna Petrović, kao članovi veća, u oba rešenja o pritvoru Kž2 1875/20 od 02.09.2020. godine i Kž2 2324/20 od 28.10.2020. godine, na koje se u zahtevu poziva branilac okrivljenog, analizom dostupnih podataka utvrdilo postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni Aleksandar Đurić izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret optužnicom javnog tužioca, a što je neophodan uslov za produženje pritvora prema okrivljenom, te da je veće Apelacionog suda u Beogradu pri tom dalo razloge zbog kojih nalazi da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora prema okrivljenom propisani odrdbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a što je inače neophodan sadržaj svakog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015.godine – predstavka broj 68955/11) sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija. Nadalje, u ovoj odluci Evropskog suda za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o produženju pritvora nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao istovetni (Jasinski protiv Poljske, stav 55, predstavka broj 30865/96 od 20.12.2005. godine).

Shodno takvom stavu Evropskog suda za ljudska prava, ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može sama za sebe predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, kako to u zahtevu tvrdi branilac okrivljenog, a koje dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije Zoran Savić, kao predsednik veća, Zdravka Đurđević i Vesna Petrović, kao članovi veća, koji su u ranijoj fazi postupka učestvovali u donošenju oba rešenja povodom žalbe na pritvor Kž2 1875/20 od 02.09.2020. godine i Kž2 2324/20 od 28.10.2020. godine, u kojim su se bavili pitanjem krivice okrivljenog do stepena osnovane sumnje, kako je primereno za tu fazu krivičnog postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod odlučivanja o krivici ovog okrivljenog, prilikom donošenja odluke o žalbama na prvostepenu presudu, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP i 438. stav 1. tač. 4) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đurića, advokata Nikole Dumnića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić