Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog A.M., advokat S.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužba prekoračena jer je prvostepenom presudom povređen objektivni identitet optužbe time što je umesto reči „obijanjem“ kako je to navedeno u dispozitivu optužnog akta, u izreci presude navedeno „provaljivanje“.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, pre svega imajući u vidu da je prvostepeni sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu precizirao izreku prvostepene presude, za šta ima zakonska ovlašćenja, a zatim i činjenicu da su radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela alternativno propisane, pa je sud samo utvrdio tačan oblik radnje krivičnog dela iz čl. 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. KZ ne izlazeći iz okvira objektivnog identiteta optužbe, te su suprotni navodi u zahtevu, da je prvostepenom presudom optužba prekoračena ocenjeni kao neosnovani. Ove navode, iz zahteva, branilac okrivljenog A.M. je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su isti neosnovani, koje razloge Vrhovni kasacioni sud, date na strani 4 drugostepene presude u svemu prihvata kao dovoljne, jasne i argumentovane, te na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored toga, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da su neprihvatljivi razlozi iz kojih prvostepeni i drugostepeni sud ne prihvataju odbranu okrivljenog A.M. čime se ukazuje na ocenu izvedenih dokaza odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odredbu člana 440. ZKP, te se ukazuje da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima presude i obrazloženju presude, čime se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, kako navedene odredbe članom 485. stav 4. ZKP nisu propisane kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, o njima Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.