O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-1230/19 od 06.03.2020. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, a obavezan je i da naknadi ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-153/20 od 08.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-1230/19 od 06.03.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Violeta Bojović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi članova 138. i 139. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-1230/19 od 06.03.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-153/20 od 08.07.2020. godine tako što će okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ ili za isto delo prema okrivljenom odbiti optužbu, te odrediti da troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, povređeno načelo „ne bis in idem“, iz razloga jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari shodno odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 4. Protokola broj 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da su stoga nižestepeni sudovi bili dužni da prema okrivljenom odbiju optužbu za to krivično delo. Ovo imajući u vidu da je povodom istog životnog događaja, odnosno povodom istog postupanja u istom vremenskom i prostornom okviru i sa istim učesnicima, protiv okrivljenog AA vođen krivični postupak zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ po privatnoj tužbi privatnog tužioca BB u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.124/2019, a za koje krivično delo je okrivljeni prethodno pravnosnažno oglašen krivim i osuđen. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je drugostepenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-159/19 od 16.07.2019. godine, kojom je usvajanjem žalbe punomoćnika privatnog tužioca BB preinačena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-124/19 od 06.03.2019. godine, okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a koja presuda je u pogledu odluke o kazni preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ3-17/19 od 28.11.2019. godine, kao suda trećeg stepena, tako što je okrivljeni osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Prema činjeničnom opisu pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1- 159/19 od 16.07.2019. godine, krivično delo je učinjeno na taj način što je okrivljeni dana ...2017. godine u ..., uvredio privatnog tužioca BB iz ..., na taj način što je došao okrivljeni sa sinom VV i uz pretnju sprečavao dalje izvođenje radova uputivši mu inkriminisane reči: „... ti majku šiptarsku, gubi se odavde, šta tražiš ovde, decu ti ..., beži odavde“, bacivši mu testere iz ruku i nateravši ga da se popne na njegov orah i u momentu kada je oštećeni silazio sa drveta uputio mu uvredljive reči: „Majku ti ... kosovarsku, razmišljam da te ubijem“ i kada je došao u njegovu blizinu oštećeni je napustio mesto izvođenja radova i pobegao, u uračunljivom stanju, sa umišljajem i svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-1230/19 od 06.03.2020. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 08.07.2020. godine kada je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-153/20.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni AA pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, opisanom u pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Kragujevcu Kž1-159/19 od 16.07.2019. godine. Ovo, imajući u vidu da se događaj opisan u toj presudi i događaj opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi odnosi na istog okrivljenog, te da se događaj dogodio istog dana - 08.09.2017. godine, u istom mestu - u ..., pri čemu se događaj odnosi na suštinski bitno iste radnje okrivljenog AA prema istom oštećenom BB, a koje radnje su opisane i u izreci pobijane pravnosnažne presude i u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1-159/19 od 16.07.2019. godine.

Dakle, kako činjenice u oba ova krivična postupka vođena prema okrivljenom AA čine prostorno, vremensko i sadržajno neraskidivo jedinstvo, bez obzira na različitu pravnu kvalifikaciju krivičnih dela za koja je okrivljeni u oba ova krivična postupka oglašen krivim, pri čemu je očigledna i razlika u identitetu zaštićenih dobara, a tako i u činjeničnom opisu predmetnih krivičnih dela, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ima smatrati da se u oba slučaja radi o istom delu. Naime, činjenice koje proizilaze iz istog životnog događaja su samo na različit način opisane i pravno kvalifikovane kao dva različita krivična dela i pokrenuta dva odvojena krivična postupka i to jedan privatnom tužbom privatnog tužioca BB, a drugi optužnim aktom OJT-a u Kragujevcu, pa okolnost da činjenični opis krivičnog dela u presudi Višeg suda u Kragujevcu Kž1- 159/19 od 16.07.2019. godine nije u potpunosti identičan u pogledu opisa pretnje (izgovorene reči i konkludentne radnje) koju je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenom, u konkretnom slučaju događaj u celini ne čini suštinski drugačijim, već je sadržajno i ciljno jedinstvo radnji okrivljenog u ovom slučaju ocenjeno kao isto krivično delo.

Stoga, kako se činjenični opisi napred navedenih krivičnih dela odnose na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se odigrao u isto vreme, na istom mestu, prema istom oštećenom i sa bitno istovetnim radnjama okrivljenog AA koje su neraskidivo povezane, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povređeno je načelo „ne bis in idem“, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1-159/19 od 16.07.2019. godine kojom je okrivljeni za ovo krivično delo oglašen krivim, a koja presuda je u pogledu odluke o kazni preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ3-17/19 od 28.11.2019. godine i radnje zbog kojih je on kasnijom pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, predstavljaju u biti činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabrani gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP.

Kako protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće voditi dva krivična postupka, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-1230/19 od 06.03.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-153/20 od 08.07.2020. godine, tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je na osnovu člana 258. stav 3. ZKP uputio oštećenog BB da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić