Istovremeno je određeno da je okrivljeni dužan da ovu kaznu plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da će u protivnom ista biti zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 15 dana tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan zatvora, na osnovu člana 37. Zakona o prekršajima.

Istom presudom na osnovu člana 335. stav 1. tačka 20.) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prema okrivljenom je izrečeno 6 kaznenih poena, a na osnovu člana 58. stav 1. Zakona o prekršajima i na osnovu člana 338. stav 1. tačka 13.) ZOBS-a na putevima, prema okrivljenom je izrečena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u vremenskom trajanju od tri meseca, te određeno da će ovu meru po pravnosnažnosti presude u vozačku dozvolu okrivljenog upisati organ nadležan po mestu prebivališta okrivljenog, u čijoj se evidenciji okrivljeni vodi.

Okrivljeni je obavezan da u istom vremenskom roku kao i novčanu kaznu uplati paušalni iznos od 1.000,00 dinara na ime troškova prekršajnog postupka, pod pretnjom prinudnog izvršenja, shodno članu 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima (''Službeni glasnik RS'', broj 57/2003).

Presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-116 Prž br.20950/14 od 27.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.V., a presuda Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu 1- Pr br.2512/12 od 30.09.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekšajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 85. stav 1. i člana 81. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05, 116/08 i 111/09 – ranije važeći ZPR), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013- sada važeći ZPR), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekšajnog postupka u smislu odredbe člana 234. stav 2. u vezi sa članom 85. stav 1. ranije važećeg ZPR, prema kojem se ocenjuje zakonitost pobijanih presuda, shodno odredbi člana 340. stav 1. sada važećeg ZPR.

Prema stanju u spisima, okrivljeni S.V. oglašen je krivim što je dana 09.11.2012. godine svojim putničkim vozilom vršio preticanje putničkog motornog vozila tako što je svojim vozilom prelazio preko uzdužne neisprekidane linije, pri čemu je koristio saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera. Okrivljeni je zamolnim putem saslušan pred Prekršajnim sudom u Novom Sadu dana 18.03.2013. godine, kojom prilikom je izjavio da je kritičnom prilikom izvršio preticanje vozila koje se kretalo ispred njega jako sporo, da je preticanje i započeo i završio na isprekidanoj liniji, te dakle nije učinio prekršaj koji mu je stavljen na teret, pri čemu je predložio izvođenje dokaza. Iz spisa predmeta, vidljivo je i da je okrivljeni odbio da potpiše zapisnik o kontroli učesnika u sobraćaju, u kome je i izneo primedbu da nije preticao na punoj liniji.

Prvostepeni sud je u dokaznom postupku saslušao samo policijske službenike R.S., podnosioca prekršajne prijave, i M.Č., očevice događaja, koji su izjavili da je okrivljeni kritičnom prilikom prelazio preko neisprekidane uzdužne linije prilikom preticanja drugog vozila, a u razlozima svoje presude, naveo je da u potpunosti prihvata izjave svedoka policajaca – podnosioca prekršajne prijave i policajca - očevica događaja, te da odbranu okrivljenog ocenjuje neistinitom i sračunatom na izbegavanje prekršajane odgovornosti.

Iz navedenog proizilazi da je okrivljeni osporavao prekršaj, navodeći da kritičnom prilikom nije preticao na punoj, već na isprekidanoj liniji, i da je prilikom saslušanja predložio izvođenje dokaza, a da je sud, i pored toga, svoju odluku zasnovao isključivo i samo na iskazima svedoka – policijskih službenika, dok okrivljenom nije omogućeno da se izjasni o njihovim iskazima, a što je sud bio u obavezi da uradi u smislu odredbe člana 85. stav 1. ranije važećeg ZPR.

Postupajući na ovaj način, prvostepeni sud je povredio pravo okrivljenog na odbranu, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke, na koji način je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu odredbe člana 234. stav 2. ranije važećeg ZPR, na koju povredu se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Kako navedenu povredu ni drugostepeni sud nije otklonio, već je potvrdio prvostepenu presudu, to je i drugostepenom presudom učinjena ista povreda zakona na štetu okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 09.11.2012. godine, to je dana 09.11.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 76. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 76. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila dana 09.11.2014. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.