Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka VJT u Vranju u iznosu od 643.073,00 dinara, a sudu u iznosu od 280.256,00 dinara, kao i na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni AA, BB i VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/23 od 13.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dejana Pavlovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Dejana Pavlovića, advokat Ivana Stanković zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 88. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Pavlovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da delo za koje je okrivljeni Dejan Pavlović oglašen krivim nije krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10) Krivičnog zakonika, jer izreka presude ne sadrži kvalifikatornu okolnost neophodnu za postojanje ovog krivičnog dela, koja se tiče zlostavljanja člana porodice, a koje je prethodilo ubistvu, već eventualno može biti reči o krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika ili krivičnom delu ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika. Ovakav stav branioca obrazložen je navodima kojima se ukazuje da se opis događaja dat u izreci presude odnosi na sve članove porodice, a ne samo na oštećenu GG, te da prema izreci presude, lišenju života oštećene GG, nije neposredno prethodilo njeno zlostavljanje, te da ne postoji kontinuitet između zlostavljanja i samog lišenja života oštećene GG.

Ovi navodi branioca, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 10) Krivičnog zakonika propisano je da će se zatvorom od najmanje 10 godina ili doživotnim zatvorom, kazniti ko sa umišljajem liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni Dejan Pavlović je, pored izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ prema svojoj maloletnoj ćerki BB i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ, prema ćerki AA, oglašen krivim da je dana ...2022. godine, u svojoj porodičnoj kući, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, svestan svog dela, čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti svog dela, lišio života člana svoje porodice – suprugu oštećenu sada pok. GG koju je prethodno zlostavljao i to tako što je......nakon pretnji i uvreda upućenih ćerkama AA i BB, suprugu pokušao da udari rukom, ...... izašao iz sobe i ubrzo se vratio, držeći u desnoj ruci kuhinjski nož sečiva dužine oko 18 cm, kojim je više puta zamahnuo prema oštećenoj GG, .......oštećenu GG nožem uboo u levi slabinski deo tela, zatim izvukao nož i ponovo zamahnuo prema oštećenoj GG u čemu ga je sprečila oštećena AA......., a na koji način je oštećenoj GG naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, usled koje je zbog svog obima i prirode, oštećena GG preminula dana ...2022. godine u KBC u ... .

Ponašanje okrivljenog koje je prethodilo ubistvu se ogledalo u pokušaju da oštećenu udari rukom, u svađi sa ćerkama od kojih je jedna maloletna – kojima je upućivao teške pretnje i uvrede u prisustvu oštećene pok. GG, koja je došla po pozivu ćerke, predstavlja radnje psihičkog, kao i pokušaja fizičkog - zlostavljanja lica koje je lišeno života, a koje su neposredno prethodile ubistvu. Osim ovih radnji, u izreci prvostepene presude su eksplicitno nabrojane brojne mere zaštite od nasilja u porodici koje su okrivljenom pravnosnažnim sudskim odlukama izrečene u toku godine koja je prethodila predmetnom događaju, od kojih je poslednja mera izrečena samo 3 meseca pre izvršenja krivičnog dela. Shodno navedenom, po oceni ovog suda, iz opisanih činjenica i radnji koje je predmetnom prilikom preduzeo okrivljeni koje su navedene u izreci, jasno proizilazi da je oštećena pok. GG (kao i ostali članovi porodice - ćerke), bila izložena kontinuiranom i sistematskom zlostavljanju od strane okrivljenog, koje je prethodilo lišenju njenog života. U svakom slučaju uzročna veza između zlostavljanja i ubistva je postojala kroz duže vreme i sistematski je zlostavljan član porodice kojem je oduzet život.

Neosnovani su, prema tome, navodi branioca u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da zlostavljanje nije opisano u izreci presude. Zlostavljanje je, prema činjenicama koje su navedene u izreci prvostepene presude bilo kontinuirano, i to i fizičko i psihičko, i usmereno direktno prema oštećenoj kao članu porodice, koju je na kraju, sa umišljajem okrivljeni lišio života.

Stoga u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, navedena su sva zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10) Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom Dejanu Pavloviću optužbom stavljeno na teret i za koje je, pored ostalih, oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom. Pored opisa bitnih elemenata radnje izvršenja, u izreci presude su opisana i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču kako uračunljivosti, koja je bila smanjena do stepena bitno, ali ne i bitno, tako i direktan umišljaj okrivljenog i svest o zabranjenosti dela.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pravnosnažnih presuda na štetu okrivljenog u odnosu na krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10) Krivičnog zakonika nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje. Ovo stoga što izreka presude najpre sadrži sva bitna obeležja ovog krivičnog dela, a prihvatajući kao dokazanu kvalifikatornu okolnost iz tačke 10) Krivičnog zakonika u odnosu na radnje okrivljenog izvršene prema oštećenoj pok. GG shodno navedenoj odredbi, krivični zakon je pravilno primenjen i ne može se raditi ni o krivičnom delu iz člana 113. Krivičnog zakonika niti o krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika na koja se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Pored ovoga branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP učinjenu u odnosu na krivično delo izvršeno prema oštećenoj AA i s tim u vezi navodi da okrivljeni u odnosu na ovu oštećenu nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, imajući u vidu da je u činjeničnom opisu izreke pravnosnažne presude navedeno da je oštećena AA kritičnom prilikom zadobila laku telesnu povredu, što nije obeležje tog krivičnog dela, zbog čega prema stavu branioca kvalifikacija krivičnog dela izvršenog prema oštećenoj AA, nije adekvatna.

Po oceni Vrhovnog suda, iz izreke presude jasno proizilaze subjektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika učinjenog prema oštećenoj AA, koja se tiču uračunljivosti, koja je bila smanjena do stepena bitno, ali ne i bitno, direktan umišljaj i svest o zabranjenosti dela, tako i objektivna obeležja, da je primenom nasilja ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje oštećene kojom prilikom je koristio sredstvo podobno da telo teško povredi, odnosno nož dužine sečiva 18 cm, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili krivični zakon u pogledu pravne kvalifikacije navedenog krivičnog dela. Postojanje i vrsta telesne povrede koja je naneta oštećenoj AA kritičnom prilikom, a koja je navedena u izreci, po oceni ovog suda, nije od značaja za postojanje krivičnog dela izvršenog prema oštećenoj AA, pa su su suprotni navodi branioca u pogledu postojanja povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i u odnosu na ovo krivično delo, ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 88. stav 1. ZKP, isticanjem da je i pored toga što je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela, sud bio u obavezi da prikupi i izvede i druge dokaze, navedene u obrazloženju zahteva, što je prema stavu branioca, moglo biti od uticaja na pravnu kvalifikaciju krivičnih dela. Međutim, kako povreda odredbe člana 88. stav 1. ZKP, ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić