Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 662/21 od 14.06.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, okrivljene BB, branioca okrivljene BB i javnog tužioca OJT u Leskovcu, preinačena je presuda Osnovnog sud u Leskovcu K 288/20 od 11.05.2021.godine, stavom prvim, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, a koja kazna će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da ukoliko jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, a o čijoj visini će sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem, dok je oštećena JKP „Grdelica“ radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu. Stavom dva iste presude, prema okrivljenoj BB, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP odbijena je optužba za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo, dok troškovi krivičnog postupka u odnosu na navedeno krivično delo padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj visini će sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 662/21 od 14.06.2022. godine, branilac okrivljenog AA, advokat Jovana Vučković Pejčić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), tačka 8) i tačka 10) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povrede odredaba člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže time što navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe Krivičnog zakonika o nastupanju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Branilac ukazuje da je za svaku pojedinačnu radnju, osim poslednje opisane u izreci presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pozivajući se na pravni stav sa sednice Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 15.04.2014. godine, da zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje da teče zasebno za svaku radnju krivičnog dela koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela, počev od prve preduzete protivpravne radnje i to kod krivičnih dela kod kojih određeni novčani iznos nije bitno obeležje. Na osnovu toga branilac u zahtevu zaključuje da je za sve radnje izvršenja za koje je okrivljeni oglašen krivim, osim poslednje radnje opisane u dispozitivu presude, nastupila apsolutna zastarelost.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je u konkretnom slučaju, bitno obeležje krivičnog dela određeni novčani iznos, pa je produženim delom ostvaren zbir tih iznosa ostvarenih pojedinačnim delima i u tom ukupnom iznosu pribavljena imovinska korist, zbog čega se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravni stav na koji branilac ukazuje, u toj situaciji ne primenjuje. Prema tome, drugostepeni sud je žalbene navode ocenio kao neosnovane i u obrazloženju presude Kž1 662/21 od 14.06.2022. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se u konkretnom slučaju ne radi o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja (strana 14, drugi i treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, uz obrazloženje da je nakon podnošenja žalbi otvoren pretres pred drugostepenim sudom, te da je usvajanjem žalbi branioca i javnog tužioca OJT u Leskovcu preinačena prvostepena presuda, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, koje krivično delo je obuhvatilo pet radnji izvršenja, dok o optužnom aktu protiv okrivljenog, a koji se odnosi na radnje izvršenja pod brojem 1, 4 i 7 nije uopšte odlučeno, odnosno drugostepeni sud prilikom donošenja odluke nije potpuno rešio predmet optužbe.

Ovakvi navodi su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljenom AA je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt 2762/10 od 08.10.2015. godine, stavljeno na teret produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Dana 02.10.2019. godine, 24.10.2019. godine i 14.10.2020. godine, izvršene su izmene i preciziranje optužnog akta, ali bez izmene pravne kvalifikacije krivičnog dela iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 409. stav 1. ZKP, propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onoga iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. Osnovni javni tužilac u Leskovcu je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 409. stav 1. ZKP izmenio optužni akt, a nakon donošenja prvostepene presude, drugostepeni sud je okrivljenog osudio za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, izostavljajući tri radnje izvršenja, koje su prema izmenjenom optužnom predlogu ušle u sastav produženog krivičnog dela. Kako se radi o jednom produženom krivičnom delu, to izostavljanje radnji za koje nije bilo dokaza, a odlučivanje o preostalim radnjama, kad se radi o jednom krivičnom delu, ne znači da presudom nije rešen predmet optužbe, kako se neosnovano zahtevom navodi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Navedenu povredu branilac obrazlaže time što sud nije pravilno odlučio o imovinskopravnom zahtevu, citirajući odredbe člana 258. stav 3. ZKP, kojim je propisano da sud presudom odlučuje o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a ukoliko podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za delimično presuđenje, sud oštećenog upućuje na parnicu. Po navodima branioca, s obzirom da je sud u dispozitivu presude taksativno naveo iznose protivpravne koristi i štete, to je bio dužan da odmah odluči o osnovanosti imovinskopravnog zahteva koji je oštećeni istakao u toku postupka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Odredbom člana 258. stav 4. ZKP propisano je da u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud će ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.

Prema stanju u spisima predmeta, oštećeno preduzeće JKP “Grdelica“ je u toku krivičnog postupka istaklo da će imovinskopravni zahtev ostvariti u parničnom postupku, odnosno nije postavilo i preciziralo imovinskoravni zahtev u toku trajanja krivičnog postupka, pa ga je sud uputio radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnicu, jer sud nije mogao odlučivati ukoliko zahtev nije podnet, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da u konkretnoj krivičnopravnoj stvari ne postoji šteta za JKP „Grdelica“, kao ni imovinsko pravna korist za okrivljenog AA, kao ni korist za treće lice, odnosno ne postoje objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Dalje navodi da su iznosi koji predstavljaju štetu za navedeno preduzeće plaćeni od strane okrivljenog javnom preduzeću, a koje činjenice su utvrdili i veštaci ekonomsko finansijske struke, na koji način branilac ceni izvedene dokaze na način koji je suprotan oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, čime ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda jer povreda zakona iz člana 440. ZKP, nije povreda propisana u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 10) ZKP, povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i iz člana 441. stav 4. ZKP, ali u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje navedene povrede zakona, to podneti zahtev u tom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovane Vučković Pejčić, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić