Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 166/19 od 16.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Igora Sokolovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da donese presudu kojom se optužba prema okrivljenom odbija ili se isti oslobađa od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer su, u vreme odlučivanja u krivičnom postupku, postojale okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog AA, obzirom da je u odnosu na istog pravnosnažno obustavljen prekršajni postupak zbog činjenično istog događaja zbog kojeg je prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim u krivičnom postupku, te da je povređeno načelo ne bis in idem. Branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe, na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer upotrebljeno sredstvo (sportska patika sa mekim đonom) ne predstavlja sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog postojanja okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje - pravnosnažno presuđena stvar i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je za pravnu ocenu i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da se ne radi o presuđenoj stvari (strana 12.,13.i 14. obrazloženja prvostepene presude), na strani 5. u četvrtom stavu obrazloženja drugostepene presude izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Naime, iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom, istim oštećenima i istom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, koji je obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koji je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, jer ne obuhvata činjenice, radnje i posledice vezane za fizički napad na oštećene, u okviru koga su im nanete lake telesne povrede, a koje radnje ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, već dva krivična dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari i da je u pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe, na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda podnetog zahteva kojima se ukazuje da je drugostepeni sud učinio povredu člana 460. stav 1. ZKP, jer prvostepenu presudu nije ispitao u okviru osnova pobijanja koji su istaknuti u žalbi, obzirom da navedena povreda ne predstavlja dozvoljeni razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1.i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić