Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Novica Zdravković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 439. tačka 2) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP uvaži podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Vranju K. 34/19 od 13.01.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 242/2020 od 13.05.2020. godine i spise predmeta vrati Višem sudu u Vranju na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda isključivo zasniva na optičkom snimku sa termovizijskih kamera sistema za nadzor i kontrolu MUP-a RS, Uprava granične policije RCGP „Rujan“, a na kom dokazu se ne može zasnivati iz razloga jer isti nije shodno odredbi člana 405. stav 2. ZKP reprodukovan na glavnom pretresu od 09.01.2020. godine, niti na bilo kom prethodnom glavnom pretresu, a kako bi se prisutna lica mogla upoznati sa njegovim sadržajem. U prilog ovoj svojoj tvrdnji branilac ističe da navedeni snimak od 35 minuta traje duže nego što je trajao glavni pretres od 09.01.2020. godine (ukupno 30 minuta), obzirom da iz zapisnika o glavnom pretresu od 09.01.2020. godine proizilazi da je isti počeo u 09:30 časova, a završen je u 10:00 časova, te da ovom pretresu nije prisustvovao radnik suda - sistem administrator ili IT tehničar zadužen za prikazivanje elektronskih sadržaja, a na osnovu čega se po braniocu može zaključiti da nije bilo prikazivanja spornog sadržaja snimka na tom glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Novice Zdravkovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Vranju K.34/19 od 13.01.2020. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 drugostepene presude Kž1 242/2020 od 13.05.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva navodi da u radnjama okrivljenih nema osnovnog elementa krivičnog dela koje im se stavlja na teret i za koje su osuđeni i to tranzita ilegalnih migranata kroz Republiku Srbiju, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac okrivljenih suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanoj pravnosnažnoj presudi. Ovo imajući u vidu da ističe da iz iskaza ispitanih ilegalnih migranata i ostalih izvedenih dokaza proizilazi da im namera nije bila da preko teritorije Republike Srbije otputuju u neku od zemalja Zapadne Evrope, već da ostanu isključivo u Republici Srbiji i traže azil, pri čemu osim nesaglasnih iskaza policijskih službenika koji su svedočili o svojim indirektnim saznanjima, a ne o činjenicama koje su neposredno opazili, ni iz jednog drugog izvedenog dokaza ne proizilazi da su okrivljeni lica koja su predvodila ilegalne migrante od atara sela Miratovac do atara sela Trnava.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. Osim toga, branilac okrivljenih ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna datim razlozima, te da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a posebno u čemu se ogleda tranzit ilegalnih migranata i koju su to konkretno imovinsku korist pribavili okrivljeni, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika. Takođe, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud u toku glavnog pretresa nepravilno primenio odredbu člana 405. stav 2. ZKP. Branilac okrivljenih ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, isticanjem da okrivljenima u izrečene kazne zatvora nije uračunato vreme zadržavanja u periodu od policijskog hapšenja do predaje sudiji za prethodni postupak i to od 08.04.2019. godine do 09.04.2019. godine.

Imajući u vidu da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenih pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Novice Zdravkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić