Branilac okrivljene B.V., advokat M.J.-B., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, člana 439. tačka 3. ZKP, člana 441. stav 4. ZKP i člana 210, 211. i 507. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i navedene presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bude obaveštena o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene B.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog Zakonika ne može zasnivati i to na snimcima telefonskih razgovora koji su vođeni između okrivljene i oštećenog, koji snimci su, prema navodima zahteva pribavljeni suprotno članu 16. ZKP i članu 82. ZKP i kao takvi ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku na osnovu člana 84. ZKP, jer je sud bio u obavezi da ih u smislu člana 84. stav 2. ZKP i člana 237. ZKP izdvoji iz spisa i čuva u posebnom zapečaćenom omotu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljene, da pravnosnažna presuda nije doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i da navedeni snimci telefonskih razgovora između okrivljene i oštećenog A.K. nisu pribavljeni suprotno odredbama člana 16. i 82. ZKP i da predstavljaju zakonite dokaze. Ove navode, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene, neosnovano je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na str.2. i 3. obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da se navedeni dokazi ne mogu smatrati nedozvoljenim dokazima u smislu člana 16. ZKP, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtevom branioca okrivljenog neosnovano se ukazuje i da je drugostepenom presudom učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljene time što je drugostepeni sud okrivljenoj za predmetno krivično delo izrekao uslovnu osudu, a da pritom nije naveo da će se u slučaju njenog opozivanja vreme provedeno u pritvoru uračunati u izrečenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, pa je na navedeni način, prema navodima zahteva drugostepeni sud povredio odredbu člana 424. stav 1. tačka 7) ZKP, o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu zatvora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud na navedeni način nije odlukom o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, imajući pri tom u vidu i odredbu člana 278. ZKP, koja propisuje da će u slučaju da se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvršenja sudske odluke ili o računanju kazne ili ako u pravnosnažnoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izvršene kazne, ili uračunavanje nije pravilno izvršeno, o tome odlučiti posebnim rešenjem sud koji je sudio u prvom stepenu, na koji način će sud otkloniti učinjenu povredu zakona kod uračunavanja pritvora, pa su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene da je drugostepenom presudom povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljene pobija nižestepene presude i zbog povrede Zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ukazivanjem da su prvostepeni, odnosno drugostepeni sud prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka obavezali okrivljenu da oštećenima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 168.600,00 dinara, a da se pri tom ne radi o nužnim i neophodnim troškovima, niti troškovima koje je okrivljena izazvala svojim ponašanjem u toku krivičnog postupka, te se tako ne radi o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. ZKP, već o suđenju u nerazumnom roku od pet godina, za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora u maksimalnom trajanju od tri godine, pa su prvostepeni i drugostepeni sud na navedeni način postupili suprotno članu 261. stav 2. tačka 8) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom pa je u smislu člana 264. stav 1. ZKP, dužna da naknadi troškove krivičnog postupka koji obuhvataju i nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika na osnovu člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, pa su sledstveno tome neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene da ona nije mogla biti obavezana i na plaćanje ovih troškova.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i u odnosu na povredu Zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored toga, zahtevom branioca okrivljene ističe se da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona, određivanjem pritvora kao nužne i neophodne mere i to suprotno članu 210. i 211. ZKP, jer pritvor nije sveden na najkraću i nužnu meru, a da pri tom nije postojao nijedan zakonski razlog predviđen članom 211. ZKP za određivanje pritvora, kao i da je okrivljena dana 24.10.2011. godine, iznela svoju odbranu na glavnom pretresu, pa je presuda mogla da bude doneta i u odsustvu okrivljene, te da je stoga prvostepeni sud povredio zakon postupivši suprotno članu 507. stav 2. ZKP, imajući u vidu da saslušanje okrivljene nije bilo nužno, s obzirom da je ranije bila saslušana. Imajući u vidu da navedene povrede zakona članom 485. stav 4. ZKP, nisu predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.