Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 165/22 od 20.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA, njenog branioca i žalba branioca okrivljenog BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljene AA, advokat Miloš Jugović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači pobijane presude tako što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe, a okrivljenom BB izreći novčanu kaznu u određenom iznosu i obavezati ga da privatnoj tužilji naknadi troškove krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše opštu odredbu člana 485. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP u vezi člana 161. do 187. ZKP, imajući u vidu da branilac okrivljene ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava video snimak, odnosno video materijal prikazan na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je video materijal koji je prikazan pred prvostepenim sudom na glavnom pretresu dana 08.06.2022. godine, video materijal sa snimka kamere i da isti ne može biti tretiran kao dokaz jer je pribavljen suprotno odredbama člana 161. do 187. ZKP, koje regulišu posebne dokazne radnje, a da krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ nije na listi krivičnih dela koja su propisana odredbom člana 162. ZKP i u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu dana 08.06.2022. godine, sud izvršio uvid u snimke sigurnosnih kamera od 15.05.2021. godine sa porodičnog stambenog objekta VV. Prema tome, u konkretnom slučaju se radi o snimcima sa sigurnosnih kamera postavljenih iz bezbednosnih razloga u dvorištu porodične zgrade stranaka gde su izvršena krivična dela i isti mogu biti korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku.

Dakle, ne radi se o video zapisima koji se odnose na posebne dokazne radnje u smislu člana 161. do 187. ZKP, koji moraju biti pribavljeni po naredbi suda i za određena krivična dela koja su taksativno navedena u članu 162. ZKP.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koju branilac okrivljene neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljene ističe činjenične navode, između ostalog izveštaj PU u Prokuplju i izveštaj Opšte bolnice u Prokuplju, te daje sopstvenu analizu izvedenih dokaza i iskaza svedoka GG, svedoka – policijskog službenika DD i svedoka ĐĐ, na koji način branilac pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako navedene povrede, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA, advokat Miloš Jugović, navodi da u radnjama okrivljene nisu sadržana obeležja bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, na koji način ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da je nepravilna odluka o troškovima krivičnog postupka, ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, jer navedene povrede nisu obrazložene.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Miloša Jugovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić