Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 68.400,85 dinara, kao i paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a oštećeni AA je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu na osnovu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 132/18 od 31.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Žike Neštinca – advokata Miroslava Todorovića, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 247/15 od 06.11.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Žike Neštinca – advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 9) i 10) i iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te na povredu odredaba člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetna krivična dela, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem, te da se shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude. Istovremeno, branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća, shodno članu 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Žike Neštinca u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju prekoračena optužnica na štetu okrivljenog, obzirom da je u dispozitivu optužnog akta navedeno da je okrivljeni prvo ispalio jedan projektil u pravcu oštećenog, a zatim i drugi sa bliske udaljenosti, takođe u njegovom pravcu, te da je prvostepeni sud „novim činjeničnim navodom da je okrivljeni uperio i ispalio najmanje dva projektila u pravcu oštećenog“ učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Stoji navod zahteva da je prvostepeni sud u izreci presude naveo da je okrivljeni ispalio dva projektila u pravcu oštećenog, međutim po oceni ovoga suda, na ovaj način prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, niti je izmenio objektivni identitet optužbe, već je navedenim izmenama činjenični opis dela upodobio činjenicama utvrđenim u toku postupka.

Kako je sud ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da ne prekorači optužbu, u koliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, to u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Ovo posebno kada se ima u vidu da je i u optužnom aktu navedeno da je okrivljeni prvo ispalio jedan projektil u pravcu oštećenog, a zatim i drugi u njegovom pravcu, sa bliske udaljenosti, te prema tome navedenim izmenama nije povećana kriminalna aktivnost okrivljenog, niti njegova kriminalna volja, pa mu tako nije otežan ni položaj u pogledu pravne ocene dela, odnosno u pogledu krivične sankcije.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen je neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi u zahtevu se navodi da je pobijana prvostepena presuda doneta u ponovljenom postupku, na glavnom pretresu, na koji privilegovani svedok BB, ... okrivljenog Žike Neštinca, nije pozvan, te čiji je iskaz pročitan protivno volji branilačke strane, te da je presuda zasnovana na njegovom iskazu.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da prvostepena presuda nije zasnovana na ovom dokazu, već na drugim dokazima izvedenim u toku postupka.

Naime, u dokaznom postupku, na glavnom pretresu, prvostepeni sud je saslušao oštećenog AA u svojstvu svedoka, te sudske veštake Milana Kunjadića i dr Branka Mandića, izvršio je uvid u pisane dokaze koji se nalaze u spisima predmeta, kao i u iskaze svedoka VV, GG i DD, te dakle presudu nije zasnovao na iskazu svedoka BB, već na osnovu svih izvedenih dokaza u toku postupka.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Kako bi po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju bila doneta ista presuda i u slučaju da je sud cenio iskaz svedoka BB, a što ovde nije slučaj, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja se prema stavu branioca ogleda u tome što je krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ konsumirano krivičnim delom ubistva u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, jer se ubistvo u pokušaju ne bi moglo izvršiti bez predmetnog pištolja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o prividnom idealnom sticaju po osnovu konsumpcije, obzirom da konsumpcija postoji samo u koliko je jedno krivično delo sadržano u drugom ili je njime obuhvaćeno, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, obzirom da se radnja izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ sastoji u lišavanju života drugog lica, dok se kod krivičnog dela iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ radnja izvršenja sastoji u neovlašćenom nošenju, pored ostalog, vatrenog oružja, za čije nabavljanje i držanje učinilac dela ima odobrenje nadležnog organa. Stoga radnje izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ ne može biti sastavni deo izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Žike Neštinca odbačen je, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog u uvodnom delu zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ni jednom rečju ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja istaknutih u zahtevu za zaštitu zakonitosti, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored toga, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje okrivljeni preko svog branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, međutim u vezi sa ovom povredom branilac ne navodi na koji način je pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 453. ZKP, već s tim u vezi ističe da je drugostepeni sud otvorio glavni pretres „uglavnom zbog izjave oštećenog AA na glavnom pretresu od 23.04.2014. godine, ponovljenom na završnom glavnom pretresu pred novim većem“, a na koji način je drugostepeni sud, prema stavu branioca, prekoračio svoje ovlašćenje. Kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na povredu odredaba čl. 446, 449. i 450. ZKP, iz kojih razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, u zahtevu se ističe da okrivljeni kritičnom prilikom nije imao svest da će ispaljivanjem dva projektila u pravcu oštećenog ovoga lišiti života, a kojim navodima po oceni ovoga suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, obzirom da nepostojanje svesti okrivljenog u konkretnom slučaju obrazlaže sopstvenim činjeničnim zaključkom, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude, na osnovu odredbi člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić