Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Petrović, u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Višeg suda u Beogradu Kž1 552/21 od 08.10.2021. godine, tako što će okrivljenom izreći kaznu u granicama optužnog predloga ili da ukine pobijanu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je drugostepeni sud prekoračio optužbu. Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je po navodima zahteva, protivno odredbi člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, izjavljenom žalbom na prvostepenu odluku promenilo obavezni element optužnog predloga, u pogledu mere krivične sankcije čije se izricanje traži, tako što je u žalbi predložilo znatno strožu krivičnu sankciju od one koja je predložena optužnim predlogom, a što u smislu odredaba člana 409. ZKP nije dozvoljeno, jer tužilac može vršiti izmenu optužnog akta samo u toku glavnog pretresa. Viši sud u svojoj odluci, prema navodima zahteva, postupajući po žalbi tužioca se ne kreće u granicama optužnog predloga, već izriče znatno strožu sankciju, čime prekoračuje optužbu. Pored toga, branilac navodi da se u smislu odredbe člana 420. stav 1. ZKP, optužni akt može menjati samo na glavnom pretresu, a ne i u postupku po žalbi, kao i da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, ali da je sud vezan predlogom tužioca u pogledu mere i vrste krivične sankcije iz optužnog akta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok sud nije vezan za predloge tužilaštva u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (stav 2. istog člana).

Odredbom člana 500. stav 1. ZKP je propisano da optužni predlog sadrži: 1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukolkiko su poznati; 2) kratak opis dela; 3) zakonski naziv krivičnog dela; 4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres; 5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza; 6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.

Odredbom člana 518. stav 3. ZKP propisano je da na glavnom pretresu, sudija nije vezan za predlog javnog tužioca u pogledu vrste i mere krivične sankcije (član 500. stav 1. tačka 6. ZKP).

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, budući da se prvostepeni sud kretao u okviru predložene krivične sankcije iz optužnog predloga Kt 2567/20 podnetog 17.11.2020. godine, dok je tužilac u žalbenom postupku predložio strožu kaznu - Kt 2567/20 od 21.06.2021. godine, pa je drugostepeni sud u žalbenom postupku izmenio odluku o krivičnoj sankciji, krećući se u okvirima predloga javnog tužioca u pogledu vrste i mere krivične sankcije, čime po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, niti su povređene odredbe člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode branioca ocenjuje kao neosnovane. Sve i da se sud nije kretao u okvirima predloga javnog tužioca koji je izjavio žalbu, prekoračenja optužnog akta ne bi bilo, jer sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu vrste i mere krivične sankcije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je okrivljeni drugostepenom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci, čime je povređeno ustavno pravo na pravično suđenje, da je okrivljeni priznao navedeno krivično delo kako bi postupak bio efikasniji jer je prvobitno optužnim aktom bila predložena kazna zatvora od šest meseci u kućnim uslovima, te ističe olakšavajuće okolnosti, koje u zahtevu navodi i obrazlaže. Branilac smatra da olakšavajuće okolnosti, kao i resocijalizacija okrivljenog, upućuju na zaključak da je u konkretnom slučaju izrečena kazna zatvora previsoko odmerena, odnosno da je bilo mesta izricanju blaže krivične sankcije.

U zahtevu se na taj način ukazuje na pogrešnu ocenu odlučnih činjenica od kojih zavisi odluka o kazni, odnosno okolnosti pobrojane u članu 54. stav 1. Krivičnog zakonika, koje za razliku od pravno relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o krivici i pravnoj kvalifikaciji dela, predstavljaju činjenična pitanja, (u okviru odredbe člana 441. stav 1. ZKP.)

Iznetim navodima zahteva, iako formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u suštini ističe da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja čime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji, odnosno na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda. Ovo iz razloga što povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, nije povreda propisana u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stefana Petrovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić