Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA – advokat Ilija Gostović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 11) i stav 2. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i doneo presudu u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ukazujući da su sudije koje su učestvovale u radu drugostepenog veća koje je donelo pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 425/23 od 19.09.2023. godine, prethodno učestvovale i u donošenju rešenja Kž2 1622/21 od 09.11.2021. godine. U vezi sa tim odbrana u zahtevu navodi da je navedenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu uvaženjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu ukinuto rešenje prvostepenog suda K Po4 94/20 od 08.09.2021. godine, kojim su na glavnom pretresu izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi pribavljeni sprovođenjem posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje osumnjičenog BB, sprovedeno pa naredbi Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije br. KPP Pov PO4 90/2018 od 04.09.2018. godine.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova povreda zakona postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja da je narušena pretpostavka nepristrasnosti sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene povrede zakona u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Po nalaženju ovoga suda, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za izdvajanje dokaza iz spisa predmeta, nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije i prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizlazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije. Ono što je u takvom slučaju važno jesu opseg i priroda tih odluka, jer po pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o izdvajanju dokaza u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog. Postojanje „predubeđenja“ kao razloga za izuzeće sudije zavisi od toga da li je prilikom ranijeg odlučivanja sudija zauzeo jasan stav o krivici ili nije, što je predmet ocene u svakom konkretnom slučaju.

Polazeći od navedenog, Vrhovni sud nalazi da sama činjenica da su sudije Đurđina Bjelobaba, Zoran Paripović i Zdravka Pisarić, koji su učestvovali u odlučivanju po redovnom pravnom leku podnetom protiv presude kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, u ranijoj fazi postupka jednom učestvovale u donošenju odluke o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o izdvajanju dokaza iz spisa predmeta, u kom odlučivanju se nisu upuštali u ocenu dovoljnosti dokaza niti su se bavili pitanjem krivice okrivljenog, već samo zakonitošću spornog dokaza, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod meritornog odlučivanja, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude, zbog čega, po oceni ovog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano ističe zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP ukazujući da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da izreka presude u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela nije u saglasnosti sa obrazloženjem u kome se navodi drugačije vreme kao vreme izvršenja krivičnog dela. Pored navedenog branilac okrivljenog u preostalom delu se bavi analizom izvedenih dokaza na koji način suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ilije Gostovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić