Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-248/22 od 10.05.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K. br. 712/20 od 22.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Amela Kučević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i „okrivljenog AA iz ..., sl.BB oslobodi“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen, jer se radi o prekršaju iz člana 208a Zakona o planiranju i izgradnji, te je sud je trebalo da primeni povoljniji zakon po okrivljenog i istog oslobodi od optužbe za krivično delo za koje je optužen. Obzirom da je krivično delo građenje bez građevinske dozvole blanketnog karaktera moraju se konsultovati odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji je osnovni zakon u ovoj oblasti. Dalje se navodi da, ukoliko je propisan prekršaj u zakonu, koji primarno uređuje datu oblast, neće doći do primene krivičnog prava, jer se na okrivljenog primenjuje onaj zakon koji je za njega najpovoljniji. Zakon o planiranju i izgradnji se javlja, u konkretnom slučaju, kao „lex specialis“ u odnosu na Krivični zakonik. Takođe, branilac navodi i da je okrivljeni fizičko lice i vlasnik parcele i objekta na istoj, a odredbom člana 219a Krivičnog zakonika, kao subjekt krivičnog dela navodi se izvođač radova, odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova, investitor, odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor, za razliku od Zakona o planiranju i izgradnji koji govori o „fizičkom licu investitoru“. U svom zahtevu, branilac se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda KZZ 615/19 od 03.07.2019. godine.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, dok je stavom 3. istog člana propisano kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. ovog člana koje nastavi započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude,za koje je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnje okrivljenog–u vreme i na mestu bliže označenom u presudi, kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole započeo dogradnju na postojećem objektu i dogradnju na pomoćnom objektu, a što je utvrđeno izlaskom građevinskog inspektora, a nakon donošenja rešenja o zatvaranju gradilišta, nastavio započetu gradnju, što je utvrđeno prilikom ponovne kontrole od strane građevinskog inspektora kada je i konstatovano da je investitor nastavio sa izvođenjem radova i pored donetog rešenja o zatvaranju gradilišta, a sve na način bliže opisan u izreci pravnosnažne presude, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog (svesti i volje) za izvršenje krivičnog dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s` obzirom da se u radnjama okrivljenog stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, donosi kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je, iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti. Činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 208a, kao prekršaj, kao i u članu 219a stav 3. u vezi stava 2.Krivičnog zakonika, ne obavezuje sud da okrivljenog oslobodi od optužbe, kada u njegovim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju.

Inkriminacija istih radnji kao prekršaja ne isključuje krivičnu odgovornost za krivično delo, te nema mesta primeni blažeg zakona, u smislu navoda zahteva. Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela, koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP. Pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela može biti samo od značaja za ocenu da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, a ne i ocenu primene povoljnijeg zakona.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je, u konkretnom slučaju, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, te shodno tome u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nije primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, a imajući u vidu napred navedneo, kao i sudsku praksu ovog suda, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić