Iako branilac okrivljenog Nedeljka Vanovića, advokat Filip Mirković navodi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 211/24 od 06.06.2024. godine, iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv prvostepene presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celini drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nedeljka Vanovića, je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava, pre svega, zapisnik o uviđaju Kti 103721 od 08.03.2021. godine, koji je rezultat nezakonito preduzete radnje uviđaja mesta - stana okrivljenog, kojom prilikom je došlo do dokumentovanja, obezbeđivanja, kao i oduzimanja niza predmeta i tragova, iako je sud tokom postupka izdao naredbu za pretres stana okrivljenog Nedeljka Vanovića, kom pretresu su prisustvovala sva lica koja po zakonu treba da budu prisutna, a prilikom kog pretresa nisu pronađeni niti privremeno oduzeti bilo kakvi predmeti. Shodno tome, prema stavu branioca nejasno gde su pronađeni predmeti navedeni u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, a izveštaji o forenzičkom pregledu lica mesta PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za operativnu forenziku, kao i izveštaj PU za grad Beograd, UKP, Osmo odeljenje, Odeljenje za uviđajno operativne poslove, su nezakoniti dokazi, imajući u vidu da je, kako to navodi branilac, stavljanjem znaka jednakosti između otvorenog i zatvorenog prostora, u pogledu dostupnosti organima krivičnog gonjenja, sud u konkretnom slučaju, zapravo poistovetio dokaznu radnju uviđaja sa dokaznom radnjom pretresanja stana, na koji način je učinio povredu zakona na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj preduzima kada je za razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kome se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Iz spisa predmeta, proizilazi da su ovlašćena službena lica policije, postupajući po prijavi građana da je u toku noći NN muškarac iz zgrade u ulici ... broj .., izvukao mrtvog ili čoveka bez svesti, izlaskom na lice mesta pronašli u šipražju, u ulici ... ispred broja .., NN muški leš sa vidnim povredama u predelu glave i tela, u kom smislu su, u prisustvu zamenika VJT u Beogradu, obavili uviđaj mesta i to prethodno opisanog otvorenog prostora, kao i unutrašnjosti stana broj .., u ulici ... broj .., uz saglasnost vlasnika stana BB. Uviđaj je započet 04.03.2021. godine u 10,00 časova, a završen 05.03.2021. godine u 12,10 časova.

Tokom uviđaja, u smislu odredbe člana 133. stav 3. ZKP, fotografisano je i kriminalističo - tehnički u potpunosti obrađeno lice mesta i u tom smislu obezbeđeni su i fiksirani svi tragovi i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, a koji su opisani i označeni u dokazima na čiju nezakonitost se ukazuje i to: zapisniku o uviđaju VJT u Beogradu Kti 103/21 od 08.03.2021. godine i izveštajima o forenzičkom pregledu lica mesta PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za operativnu forenziku sa fotodokumentacijom - Kt 100-468/2021 od 04.03.2021. godine, Kt 100-473/2021 od 04.03.2021. godine i Kt 100-481/2021 od 05.03.2021. godine.

Shodno navedenom i citiranim zakonskim odredbama, po oceni Vrhovnog suda, dokazna radnja uviđaj mesta, kako otvorenog prostora, tako i stana broj .., u ulici ... broj .., kao mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela, izvršena je u skladu sa odredbama iz člana 133. i člana 136. ZKP, pa samim tim, po oceni Vrhovnog suda zapisnik o uviđaju, koji sadrži samo podatke, koji su bitni za tok i sadržinu preduzete radnje i opis izuzetih tragova krivičnog dela, predstavlja zakonit dokaz, na kome se može zasnivati presuda.

Nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, zakonite dokaze predstavljaju i izveštaji o forenzičkom pregledu lica mesta, imajući u vidu da su sva operativna postupanja i preduzete radnje policijskih službenika, radi adekvatnog obezbeđivanja lica mesta krivičnog dela, prikupljanja i obezbeđivanja dokaza tom prilikom, preduzeta po nalogu tada prisutnog zamenika javnog tužioca, koji prema odredbama ZKP i rukovodi predistražnim postupkom, a u skladu sa konkretnim operativnim zadacima i da su dokumentovani u odgovarajućoj zakonom propisanoj formi.

Nadalje, sud je u vezi sa navedenim, imao u vidu da je u ovom slučaju dana 05.03.2021. godine izvršen i pretres stana i drugih prostorija okrivljenog, po naredbi Višeg suda u Beogradu Kpp Pov 391/21 od 04.03.2021. godine, kojom prilikom nisu pronađeni i privremeno oduzeti bilo kakvi predmeti, pa u tom smislu, nije postojala obaveza organa postupka za izdavanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, te samim tim okolnost, na koju ukazuje branilac - da potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za suzbijanje krvnih, seksualnih, saobraćajnih delikata i trgovine ljudima od 04.03.2021. godine, nisu sačinjene prilikom pretresa, kao i da u istima nije navedeno, gde su pronađeni predmeti privremeno oduzeti od okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne utiče na zakonitost preduzete dokazne radnje uviđaja mesta i dokaza koji su iz te radnje proizašli, imajući u vidu da je prilikom njihovog sačinjavanja ispoštovana zakonom propisana procedura.

U vezi sa istom povredom zakona – iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, dovodi u pitanje procesnu upotrebljivost snimaka sa sistema video nadzora stambene zgrade u ulici ... broj .., koji su u dokaznom postupku izvedeni kao dokaz, a koje je policiji predao svedok VV. Međutim, kako iz spisa proizilazi da se pravnosnažne presude ne zasnivaju na ovim snimcima, već je vezano za neposredna opažanja na okolnosti iznošenja tela iz zgrade u kojoj navedeni svedok i živi, od strane jednog muškarca, kojeg svedok nije identifikovao, cenjen iskaz ovog svedoka sa glavnog pretresa, kako je to prvilno našao i drugostepeni sud, to su izneti navodi branioca okrivljenog, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su i navodi kojima branilac ukazuje da je izveštaj MUP RS, PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za uviđajno operativne poslove ITD 8511/2021 od 04.03.2021. godine, takođe nezakonit dokaz, imajući u vidu da ovaj izveštaj nije ni pročitan kao dokaz u dokaznom postupku, te na njemu nije zasnovana presuda.

Ostali navodi zahteva, kojima branilac osporava dokaznu snagu zapisnika o uviđaju i dokaza koji su iz njega proizašli, sa ukazivanjem na njihovu međusobnu protivrečnost, od strane Vrhovnog suda nisu razmatrani, jer ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovoga suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer predmetni dokazi, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP, te shodno iznetom predstavljaju dokaze na kojima se pobijane presude mogu zasnivati.

Pored ovoga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nedeljka Vanovića ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je nesporno da je kod oštećenog gubitak svesti nastupio već nakon prvog udarca, iz čega proizilazi da krivično delo nije izvršeno na svirep način, uz trpljenje bola veoma jakog intenziteta i uz doživljaj primarnog straha kod oštećenog, zbog neposredne vitalne ugroženosti, a što je od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim kao i za samo postojanje krivičnog dela. Prema stavu branioca okrivljeni je, u konkretnoj situaciji, mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, a suprotno navodima branioca, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Nedeljko Vanović, oglašen krivim, jasno i nedvosmisleno proizlazi da je okrivljeni oštećenog lišio života, nanoseći mu patnje i bolove koji po trajanju i intenzitetu prevazilaze patnju i bolove dovoljne za lišenje života, dakle na svirep način, pa je pravilan stav prvostepenog suda da krivičnopravne radnje okrivljenog Nedeljka Vanovića, treba pravno kvalifikovati kao krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da navedena povreda nije obrazložena.

Osim toga, za napomenuti je da se presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 59/21 od 27.01.2021. godine i Kzz 69/23 od 28.02.2023. godine i presuda Vrhovnog suda 959/23 od 23.10.2023, na koje je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao branilac okrivljenog, uz polemisanje sa pravnim stavovima ovog suda, iznetim u navedenim odlukama po istom pravnom pitanju – pitanju dozvoljenosti vršenja uviđaja svakog mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela, pa i stana, ne može primeniti na konkretan slučaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković